Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

134 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

гао половином Септембра. Показао је одмах француском консулу своје хартије и замолио га да му одреди човека који ће га отпратити до француског министра иностраних дела. Пошто је дао да се преведу упуства српског депутата, консул се устезао: он се питао да ли ће тај корак бити пријатан цару. Али, сматрајући с једне стране да ће Срби из Србије, ако се мир између Аустрије и Француске не углави, као што се држало у Букурешту, моћи можда да изазову у Мађарској устанак корисан ло Француску и налазећи с друге стране, да му је дужност да олакша путовање човеку који носи писмо његовом владару, он се најзад одлучио да се одазове молби. Један француски "чиновник, који се враћао у Париз на одсуство, примио се да · одведе српског депутата у Беч. Консул им је дао 1,500 франака на име путних трошкова.) пе Оба путника прешла су Галицију, Шлезију и Моравску и стигли су у Беч средином Октобра, баш у тренутку кад је требало да се закључи мир између Француске и Аустрије. Вучинић је предао француском министру иностраних дела Карађорђево писмо. Наполеон је био у очи поласка на пут и с тога је наредио министру да српском депутату поклони пажњу и

да му изјави да цар може само с поштовањем гледати на један народ. који се 6 толико жилавости и јунаштва бори за своју независност, али—није наредио да Србима да икакво позитивно уверење да ће им притећи у помоћ.)

Министар је одговорио Карађорђу да, у тренутку кад му је његово писмо предато, није могао говорити цару о мисији капетана Вучинића, али да ће то учинити по повратку у Париз и примити заповести од свог владаоца.3) За тим је упутио опширна упуства француском вице консулу У Букурешту. „Цар који жели да остане у добрим односима с Турском писао му је он — пошто је одобрио што сте му послали српског депутата у Беч, неће извесно дати јавно заштиту онима које |турска влада сматра као бунтовнике; али Њ. В. не може остати |потпуно равнодушно према судбини једног народа који пока| зује толико истрајности и храбрости и неће одбити да с њима одржава извесне односе, који морају остати тајни. Ви треба, дакле, да примите предлоге који вам буду чињени с те стране, да олакшавате везе које би Срби хтели да вежу с Француском, да им улевате наду у царево интересовање, али све тако да то не изазове подозрење ни Турске ни Русије. Што се тиче предлога који сте ми доставили (напад француско-српске војске на Мађарску), закључени мир са Аустријом не допушта да се може примити. У добрим односима с Турском цар може дати доказа о свом интересовању за Србе само посредовањем. Ако икад Турска, „заведена енглеским подбадањима, зарати против

ту Леду министру, 21 септембра 1809. (Исто. 3—4).

:) Извештај министра иностраних дела Наполеону, од 27 јула 1810. (Исто. 70—75).

3) Шампањи Карађорђу, 17 октобра 1209 (Исто. 14).