Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји
ГЛАВА хп „- 135
“7 >
Француске, Срби могу рачунати на обилату помоћ од стране/
цара. Он је доста близу њих са стране Боке Которске. Устуцком Крањске и дела Хрватске, јужно од Саве, које му ла Аустрија, дају му на овој страни већу моћ . Осим тога он му је препоручио да подстакне Србе да то суседство негују преко Црногораца, које треба да упуте да живе у миру с Французима у Котору и да им каже да би добро учинили да се обрате пуковнику Меријажу, који ће бити на служби у Љубљани, али да им све то каже лично, од своје стране. „Немојте се компромитовати никаквим писменом писао му је он, али улите тако поверење да се Срби не смедну и не могу јавно хвалити. Помогните њихове везе с Француском, чак и новчаном помоћу, ако буде потребно.) |
Министар је издао таква иста упуства и пуковнику Меријажу, који је тада био у Бечу и наредио му да прими српског депутата. Он је ту наредбу извршио 19 октобра. Капетан Вучинић је описао Меријажу стање у Србији ина Дунаву. Меријаж му је објаснио политички положај у Европи и нарочито положај Француске и казао му у кратко шта Срби треба да чине па да заслуже заштиту француског цара и уверио га је, да јој се могу надати. Српски депутат је изгледао врло задовољан и дао му је са своје стране уверење да су Срби расположени да се измире с Турцима а тако исто и да зарате против њих, чим то Наполеон буде хтео. Што се тиче услова за споразум с Турцима изјавио је да би Срби пристали да плаћају годишњи данак, да признаду суверенство султаново, али би хтели да управљају сами собом, да очувају своју војску, да Турке не пусте у своју земљу и да не буду, као Влашка и Молдавија, под управом Грка, послатих из Цариграда.2)
После_неколико дана, пуковник Меријаж и капетан Ву-
чинић-отпутовали су за Љубљану. Ту се српски депутат задржао неко време, очекујући да Французи заузму Хрватску, кроз коју је хтео да прође. За тим је отишао у Београд да својој влади поднесе извештај о резултату своје мисије.3)
Пошто су прочитали одговор француског министра и чули
извештај капетана Вучинића, Карађорђе и Савет одредили
су га за „депутата српског народа“, издали му пуномоћство и опширна упуства за преговоре.“) Истог дана Карађорђе је потписао писма за Наполеона, за његовог министра иностраних дела_и за пуковника Меријажа. „Ви сте праведно названи великим —- писао је он Наполеону — јер многи народи вама дугују за свој опстанак и њихово данашње благостање, а нарочито Илирија у којој живе наши сународници. Изволите по ва-
1) Упуства Леду-у односно српских предлога, од 17 октобра 1809. (Исто. 12—13).
2) Извештај пук. Меријажа Шампањију о једном разговору са Радом Вучинићем, од 19 октобра 1809. (Исто. 16—19).
3) Пук. Меријаж министру, 2 децембра 1809. (Исто. 23).
4) Пуномоћије кап. Вучинића. (Исто. 38).
1 /
#