Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

136 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

шој природној племенитости и милосрђу, најмилостивије Излити сличну милост и на наш српски народ а ми ћемо се с наше стране трудити да се верношћу, покорношћу и оданошћу вашој премилостивој личности, учинимо достојни такве милости. Пролеће се приближује и наш положај, у случају поновног напада непријатеља, захтева обазривост и брзине у раду; с тога молимо В. Царско и Краљевско Величанство да нашу молбу не остави без одговора, пошто Вам је Бог дао снагу и моћ да одолите свему. 1) | У исто време Карађорђе је захвалио министру иностраних дела на његовој благонаклоности и замолио га да буде тумач жеља српскога народа код Наполеона.2) Писмо намењено Меријажу било је састављено готово исто тако. Карађорђе га је молио да помогне Вучинића и изразио је жељу да га ускоро види код себе „како би Срби, сједињени по наклоности с Французима, учинили вечним те везе привржености и доброг пријатељства.“3) Капетан Вучинић је стигао 20 фебруара у Трст. На последњој поштанској станици састао се с пуковником Меријажом. који је ту био дошао на позив маршала Мармона. Сутрадан Вучинић му је предао писма која је донео и препис свога пуномоћија, с белешком о условима мира с Турцима под заштитом францускога цара. Замолио је пуковника да их достави у Париз и изјавио му је да ће, према добивеним упуствима, чим буде сазнао цареве намере, бити готов да'уђе у опширнија 06јашњења или да иде у Париз, ако затреба.“)

У својој белешци Вучинић је тражио Наполеонову заштиту за српски народ м његово посредовање за закључење мира с Турском. Услови које су Срби желели добити били су: признање Карађорђа и његових мушких и законитих потомака за поглаваре Србије, независност земље и одржање тадашњих граница. Тражили су да Кладово и Стара Оршава буду нама- враћени или предани некој трећој сили. Желели су да, уз гарантију Француске, закључе с Турском примирје, док мир не буде потписан.“) Како се пролеће приближавало а Срби нису били сигурни у мирољубиво расположење турских власти, они су молили Наполеона да им на време да: две хиљаде центи барута, четири хиљаде центи олова, две хиљаде пушака са пушчаним шипкама, двадесет пољских топова са лафетима и артилериским радницима. Осим тога свечано су обећавали да ће у случају, ако Француска зарати с Турском, свом својом војском ударити на Турке, али су тражили да се тада њиховим трупама дода неколико одреда француске артилерије, инжи-

_ 1) Карађорђе Наполеону, 22 јануара 1510. (Гласник Срп. ученог друштва. 1,1. 100.) 2) Карађорђе Шампањију, 22 јануара 1810. (А. Ворре. Исто 35). 3) Исто. 39—40. а) Радо Вучинић пук. Меријажу, 21 фебруара 1810. (Исто. 41).