Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХН 137

њера и пијонира, нарочито рударских инжињера. „Племе Клементи и Црногорци — речено је у тој белешци — који су наша браћа и савезници и друга племена, који с нама чине један народ, угледаће се на нас и за кратко време цела Европска Турска покориће се победеоносној француској војсци. Срби и друга племена истога народа желе с нестрпљењем да се ставе под заставе Њ. Ц. В. као што су некада се одликовали под Александром Великим — Маћедонским и под својим законитим царевима. Они желе да покажу свету да су достојни потомци оних старих јунака, који су задивили свет славом свога оружја“ .!)

Меријаж је послао све те написе министру и вратио се затим у Љубљану. Вучинић је отишао с њим да тамо сачека одговор. Како за два месеца није ништа примио постао је узнемирен. Тада је Меријаж, тумачећи министрово ћутање као жељу да саопштења српског депутата непосредно добија и знајући да су српском депутату упуства налагала да по потреби иде у Париз, разговарао с маршалом Мармоном и препоручио Вучинићу да отпутује у Француску.

Вучинић је пошао из Љубљане 27 априда, задржао се у Бечу да узме новац и стигао у Париз. у _другој- половини Маја.2) Министар није сматрао за погодно да се с њим лично види, без царевог одобрења. Он га је довео у везу с једним шефом министарства иностраних дела. У разговору са тим чиновником и у ноти коју је предао министру, 24 маја, Вучинић је поновио своје раније молбе и поднео нове, међу којима је била и молба за један зајам од 100,000 златних дуката (1,500,000 франака) за пет година „с гаранцијом свих народних добара и прихода“. Поред тога изразио је жељу да се пошаље један француски конзул у Београд, ла буде сведок „привржености српског народа личности цара Наполеона и да у исто време контролише извршење свих обавеза које би Србија примила уговором према Француској или Турској“. Тражио је, напослетку, да цар Наполеон добије од бечког двора слободан пролаз српских депутата и курира, који би ишли у Француску и других трговачких артикала, које би слали у Илирске Покрајине.3)

Сутрадан је министар иностраних дела поднео извешта!, цару. Наполеон није ништа одговорио. Вучинић је понављад своје молбе и обавештавао француску владу о догађајима у Србији нарочитим извештајима и у разговору с чиновницима министарства. Министар је подносио нове извештаје, али пар ни тала није одговарао. Вучинић је онда почео помишљати на повратак у Србију. Међутим, Наполеон није хтео отворено да се изјасни о његовим предлозима, нити да-му допусти да се врати. Како из Србије није могао добити никакву момоћ, он је остао у Паризу о трошку француске владе.) Цар га је тако чувао, очекујући догађаје.

') Белеша јУ ] 5 ган < та = пена то На пл Ву а предао пуковнику Меријажу, 2) Пук. Меријаж министру, 15 априла 1810. (Исто. 50—52).

=) Вучинић министру, 24 маја 1810. (Исто. 56—60). · 4) Видети различне одломке које је објавио Бол. (Исто. 61 и даље).