Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

138 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

Е

Преговори између Срба и Аустријанаца. Карађорђе тражи ол аустријског цара заштиту и помоћ и нуди му главне српске градове (28 августа 1809). Карађорђев састанак с маршалом Симбшеном (28 децембра 1809). Разлика између српских жеља и турских услова, који су били саопштени бечкој влади. Покушај преговора с Гушанац Алијом и Реџеп агом. Карађорђе понова нуди београдски град Аустрији. Неуспех мисије Ивана Југовића у Бечу (Април—Мај 1810).

Истога дана када је одлучио да тражи заштиту Француске, Карађорђе је учинио сличан корак и код Аустрије. Тиме је хтео да осигура Србији потпору бар једне од тих сила и то, без сумње, оне која буде прва повољно одговорила. Његов корак код Аустрије био је олакшан ранијим односима између српске владе и пограничних аустриских власти. - .

И поред преговора од 1808 г. и неуспеха аустриског плана о окупацији Београда бечка влада имала. је интереса нарочито у ситуацији коју је створила Ерфуртска_Конвенција, да негује добре односе са Србима. Услед тога маршал Симбшен се постарао да обнови везе с Карађорђем још у тренутку кад. је Аустрија објавила рат Француској (Априла 1809). Он је тада, преко Милоша Урошевића, свога повереника послао Карађорђу на поклон један војнички шатор. Карађорђе је примио поклон и захвалио маршалу као „првом пријатељу Срба“, подсећајући га на „очинску љубав“, о којој је аустриски двор дао доказа Ср= бима и „вечно признање“, које му они дугују. Осем тога, уверио га је да ће граница бити чувана и мир одржан у случају, ако аустријска влада буде принуђена да повуче трупе с те стране и да их пошаље против Француза.!)

Почетком Јула, после изненадних пораза на Југу, Карађорђе се обратио маршалу Симбшену, свом „пријатељу и добротвору“ и молио га за аустриску заштиту. Сматрајући да је рат с Француском у одлучној фази а сећајући се, без сумње, и но пријатности које је имао у својим ранијим преговорима с Карађорђем, маршал се ограничио само на то да његова писма саопшти својој влади. Она му је ту резерву одобрила. „То је обична тактика Срба = одговорио му_је-председник "врховног савета — да прибегну Аустрији у тешким тренутцима и да 10] понуде своју покорност. Не треба их узети озбиљно, јер они увек варају и само сеју неспоразуме између Аустрије с једне стране и Русије и Турске с друге стране“. Он је препоручио ма ршалу да причека док се Карађорђе боље и лично не изјасни. Усисто време, напоменуо му је да за Аустрију не може бити једно и то да ли ће Србија припасти Турској или Русији и да је ширење руског утицаја дуж аустриских граница у сваком погледу штетно по интересе монархије. Маршал је, дакле, имао да од жава везе са Србима, не тражећи их, али је морао узети од ара“ ђорђа формалне и писмене обавезе да их доцније пе би протумачио на штету Аустрије.) 2, 3. ИН

1) Карађорђе маршалу Симбшену, 14 априла 1809 (Веег. Исто.

213 и Кгопез. Исто 58). 2) Колоредо Симбшену, 29 јула 1809. (Веег. Исто. 214 и Кгопев. Исто ·

63—4 и 107—98).