Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји
ГЛАВА ки равно, 139
Међутим, у Августу, кад су Турци продрли у Србију, Карађорђе је видећи народ заплашен а војску без хране и муниције, одлучио да учини један важнији корак. Позвао је пуковника Перса и Милоша Урошевића да дођу у Београд. Ту им је изложио тешке прилике у којима се Србија налазила и они су га охрабрили да се обрати Аустрији. Сутрадан по одласку Родофиникинову из Београда, у тренутку кад је решио да пошље капетана Вучинића Наполеону, Карађорђе је упутио једно писмо маршалу Симбшену. Пошто га је известио _о бегству и издајству руског представника уверавао га је да су Срби, још од почетма устанка, гледали свој спас само у заузимању Аустрије; да је само руски представник ометао те тежње, представљајући им да ће их Аустрија предати Турцима“и да су се Француска и Русија договориле да поделе Аустрију и да је униште. Он се извињавао што није могао одржати обећања која је дао маршалу приликом њиховог састанка 1808 г. и молио је за заштиту његовога двора и за помоћ у набавкама, обећавајући да ће, чим буде узео потребне мере за одбрану Србије, доћи маршалу па чак и цару. Носиоцу тога писма дао је неограничено пуномоћство да преговара и закључује у његово име.!) |Го је дисмо
5:
поверио своме секретару, евтићу. 26 21 У пратњи Урошевића, Јевтић. је ер ђе р ЛЕ
30 агвуста. Предао је Карађорђево писмо маршалу и изјавио му је, у његово име, да ће, у случају ако српски народ добије заштиту аустриског двора и помоћ у намирницама и у муницији, уступити аустриским трупама градове београдски, смедеревски и шабачки, као залогу њихове искрености. У исто време, Јевтић је тражио да цар, ако прилике не буду допустиле да заузме градове и да формално обећа заштиту, посрелује код команданата турске војске и код турске владе за закључење примирја, које би им допустило да добију времена. Како се, рекао је он, азиске трупе повлаче обично у Септембру, Срби ће тада моћи да одолевају сами, под тајном заштитом Аустрије.2) Према упуствима, од 25 маја и 29 јула, маршал Симбшен се ограничио на то да те понуде саопшти цару и известио је Карађорђа да чека наредбе из Беча.3)
На тај одговор дуго се чекало, пошто је у том тренутку вођена у главном аустријском стану одлучна борба између странке мира и странке рата против Француске. Тек много доцније, после потписа Бечког Уговора, цар је доспео да одговори маршалу Симбшену. „И ако ми пријатељски односи који постоје између турске владе и мене не допуштају да активно интервенишем у корист српског народа, ви ћете изјавити Карађорђу да ћу покушати да зближим Србе и Турке на праведној основици и да је мој посланик у Цариграду већ примио налоге у том сми-
1) Карађорђе Симбшену, 28 августа 1809. (Исто. 111—112). 2) Симбшен Карађорђу, 30 агвуста 1809. (Исто. 113). 3) Симбшен Колореду, 30 августа 1809. (Исто. 113—115).
ја Њ зо |
91 ЉејА | + 14