Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

140 > ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

слу. Истакните том приликом колико се моја несебичност и искреност према Србима разликује од држања Руса у том погледу. У исто време покушајте свим силама да сазнате право расположење Карађорђево и да нам саопштите, службеним путем сваки корак који би могао бити неповољан по нас. То ће нам помоћи да тачније познамд право стање ствари и да развијемо наш утицај у српском питању.)

Маршал Симбшен је непрестано радио на томе да код Срба одржи добро расположење према Аустрији. Агитација за оснивање једне велике српске државе, која се јављала у Угарској још од 1808 г., привукла је била његову нарочиту пажњу; то је био један разлог више да се негују добри односи са Србима из Србаје. Али, кад је добио царев одговор и кад је опазио рђав утисак, који је код Срба изазвала вест да Аустрија није могла обећати ништа друго осем дипломатске интервенције, Симбшен је одлучио да дефинитивно уреди односе између Аустрије и Србије и то личним преговорима с Карађорђем и Саветом.

Он се састао с Карађорђем, 18 децембра и трудио се да му докаже потребу да прими царев предлог и да се његовим посредовањем измири с турском владом. Саветовао му је да заједно са Саветом напише цару једно службено писмо и да у њему изјави: да су „љубав и оданост Срба према царском двору · биле увек непоколебиве“ и да они желе наћи своју срећу и своје благостање, као и други народи, под благотворним скиптром Аустрије, али да ће у случају, ако политичке прилике не буду допустиле више, пристати да плаћају данак Турској „очекујући боља и погоднија времена“; да кажу да су убеђени „у правичност и доброту турске владе према народима који се налазе под његовом управом, али да у Турској има много разбојника, одметника од власти, који самовласно чине многе неправде и да су такви људи изазвали српски устанак, пошто Срби нису имали никакве зле намере против свог законитог владаоца“ и да најзад, моле цара да интервенише у њехову корист код турске владе и да јој изложи српске услове за закључење једног споразума,

Такво је писмо, с потписима Карађорђа и Савета, још сутрадан послато Симбшену. У њему су бије изражене ове жеље: / аустриски цар ће бити заштитник Србије олнита амнестија биће дана за све што се десило за време устанка. (Срби ће бити потпуно ослобођени од Турака, осем плаћања одређеног данка у готову новцуу Границе Србије биће повучене преко положаја које српска војска држи у својим рукама а то су: Дунав, Сава, Дрина до утоке Лима, одатле на планине Шарган, Јавор и Голију, реком Студеницом, планином Копаоником рачунајући ту и Самоков, реком Топлицом и Јужном Моравом до извора Топонице, одатле на Велики Тимок и, најпосле, том реком до Ду-

1) Цар Франц маршалу Симбшену, 18. октобра 1809. (Исто. 115.)