Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

142 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

„Добро схваћени интереси Аустрије, како политички, тако и војни и трговачки —- писао му је министар — захтевајући да мир у Србији буде повраћен а то се најбоље може постићи, ако "Србија буде враћена под турску власт, под условима који ће у будуће осигурати мир у тој покрајини. И ако садашње околности не допуштају Аустрији да се јавно бави том ствари, ви не треба да пропустите ниједну прилику која би могла помоћи да се постигне жељени циљ, али само под условом да се Аустрија ничим не компромитује. Према томе, ви треба да се потрудите да тајно придобијете Србе за мир и да их склоните да упуте умерене предлоге Реџеп Аги, команданту Ада-Кала, пуномоћнику турске владе за закључење мира с њима.!)

Док су се у Аустрији тако занимали српским питањем, у Ср-

бији су ствари узеле друкчији ток. Спорост бечког двора изазивала је мучан утисак и велико чуђење у Београду. Услед тога Срби су се, још од почетка Марта, трудили да пронађу узроке те спорости. Они су од неких сво их повереника у Бечу добили извештај да је аустриски цар сазнао за повратак Родофиникинов у Србију, с руским трупама које су одређене да заузму земљу, да је одлучио да се уздржи од сваке интервенције у корист Срба и да их остави да сами преговарају с Гушанац Алијом и Реџеп агом. Верујући у истинитост тога извештаја Срби су тада послали своје делегате Гушанцу и Реџепу, али први их је, као издајнике, бацио у тамницу а други је одбио да их прими и поручио им је да неће да има никакве везе с људима који су непријатељи Руса. Карађорђе је у томе известио маршала Симбшена и питао га шта треба да учини да би добио цареву заштиту, нарочито у тренутку кад је Наполеоновом же нидбом с ћерком аустриског цара „закључен савез од кога а виси мир европских држава“ .2) '

На та пиитања аустриски маршал је одговорио да мора чекати наредбе из Беча и умирио га је да Турци, услед хладноће која је владала, неће моћи да отпочну рат.

Али ускоро је стигла вест да се Турци спремају да нападну Србе а од Симбшена није било одговора. У тој невољи Карађорђе

е послао маршалу два депутата, с овлашћењем да с њим пот| шу акт о предаји Београда Аустрији. Маршал није хтео при“

мити на себе одговорност за једну тако важну ствар. Известио је о томе свој двор а депутатима је рекао да Срби треба да се закуну на потпуну покорност Аустрији и да, преко нарочите депутације, пошаљу цару заклетву верних поданика. Он им је, у исто време, саветовао да честитају цару удају његове кћери за Наполеона и понудио им је свога сина, мајора Симбшена, да отпрати у Беч и да цару представи депутата кога за то буду одредили.) 8

Х Карађорђе је морао послушати његове савете. Он је, 16

1 Д. Метерних Симбшену, 21 марта 1810. (Кголез. Исто. 121—122). 2) Српски Савет аустриском цару, 16 марта 1810. (Исто. 120—121). 3) Карађорђе Симбшену, 16 марта 1810. (Исто. 119—120).