Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХП 143

марта, упутио писмо цару, честитао му у име народа, потсетио га на своје молбе, од 29 децембра 1809 и поновио му народну жељу да своју судбину повери Аустрији.!) Иван_Ју-, говић секретар Савета одређен. је да однесе то писмо цару и дата му је пуна власт за преговоре. Југовић је најпре отишао у Карловце. Ту му је маршал Симбшен, у присуству српског митрополита Стратимировића и многих официра, обећао да ће цар, према конвенцији о уступању Београда Аустрији, коју ће српски и аустриски делегати потписати, помоћи Србе у свему, чим буде примио њихову заклетву на верност. По жељи Савета, он се на то заклео пред свима њима и потписао је своју заклетву. Да не би компромитовао своју владу, предао је српском депутату пасош, у коме је био означен као „трговац“ и дао му је свога сина да сутрадан, 19 марта, заједно с њим пође на пут.

Мајор Симбшен и Југовић стигли су у Беч, 24 марта. Симб- | шен је одвео српског депутата право у секретаријат царског кабинета. Мало доцније цар га је примио у тајној аудијенцији, прихватио је српску понуду и уверио га да ће дати потребне наредбе аустриској војсци да заузме Београд и Србију.

Како се у то доба граф Метерних налазио у нарочитој мисији у Паризу, цар је наредио да Југовића упуте старом кнезу Метерниху, који је привремено, у одсуству свога сина, водио спољне послове и дворском саветнику Худелисту. Овај последњи, који је српског депутата најпре примио, рекао му је да коначна одлука не може ни о чему бити донета пре доласка курира из Париза и препоручио му је да се крије у вароши и да се стрпи. Кнез Метерних, кога је Југовић после видео, саопштио му је, да ће пред њим имати да положи заклетву на верност у име српског народа и да ће, пошто буде примио поклоне за Карађорђа, морати одмах да се врати у Београд.

Кад је Југовић, сутрадан, дошао у министарство да положи заклетву, све је било измењено. Курир из Париза, како су му рекли, донео је Наполеонов одговор да је и сувише рано да се односи с Русијом прекидају. Услед тога кнез Метерних је известио српског депутата да Аустрија може само посредовати за закључење примирја између Срба и Турака. Он је позвао Србе да поведу преговоре с Турцима и да их што више одуговлаче. Дао је Југовићу 1000 форината и препоручио му да употреби сав свој утицај да спречи Србе да не приђу руској странци 2)

Југовић је, 8 маја, пошао из Беча, заједно с мајором Симбшеном, који је носио упуства за свога оца. Кнез Метерних је потсетио маршала да су ранији преговори са Србима, њихови напори да добију заштиту Аустрије и њихови предлози о уступању Београда аустриским трупама, на крају компромитовали бечки двор у очима Русије и Турске и додао је да би било неопростиво изложити се понова „таквим неспоразумима“, али

1) Српски Савет аустриском цару, 16 марта 1810. (Исто. 120—121). 2) Ктопез. (Исто. 87.)