Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји
144 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ
му је препоручио да се труди да Србе одржи у њиховом повољном расположењу. Осим тога саопштио му је да је цар извештен о скором повратку Родофиникина у Србију, с руским трупама, која имају да заузму Београд и наредио му је да се о томе тачније обавести и да Родофиникину стави на знање да Аустрија никако неће допустити то насиље.') |
Маршал је послао свога сина са српским депутатом да однесе у Београд једно писмо, које је улевало врло мало подстака. „Зашто нису доведене трупе да заузму Београд, све градове и целу Србију 2 узвикнуо је Карађорђе, примајући их. Ако ваш цар неће или не сме да нас прими, ми смо приморани да се предамо првој хришћанској сили која дође, па била то Русија или Француска, јер ми сами нисмо више у стању одолевати Турцима =)
Мало доцније Карађорђе је доставио маршалу да су Руси позвали Србе да с њима закључе савез против Турске и да је један одред руске војске већ упућен да пређе Дунав код Пореча и да донесе Србима оружје и муницију. Он је питао шта да ради. Симбшен му је одговорио да ће му, чекајући нова упуства из Беча, дати тајно муниције и саветовао му је да никако не прими руску понуду, пошто су посредовањем Аустрије преговори с Турском већ отпочети.о)
Тек тада је маршал сазнао да су Срби одавно послали капетана Вучинића у Париз и да се различни страни емисари, налазе на граници и о томе је известио своју владу. Али аустриска влада је остала неодлучна, из страха од Русије и из неповерења према Француској. „Како садашње прилике — писао је председник дворског савета маршалу Симбшену — не допуштају друге заплете које би заузимање српских градова изазвало, ви ћете се за сад ограничити на то да пажљиво мотрите на догађаје у тој земљи. Потребно је избегатати све што би било противно пријатељским односима с Турском и уздржавати се од сваког кретања трупа на граници, које би Срби или Руси могли опазити и који би могли постати повод неспоразума.“)
Ова упуства учинила су крај, бар за тренутак, преговорима између маршала Симбшена и српских старешина.
з
1) Кнез Метерних Симбшену, 17 априла 1810. (Исто. 123—125). 2) Исто. 88. =
>) Исто. 89.
8) Граф Белгард Симбшену, 27 маја 1810. (Исто. 125—126).