Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

О ГЛАВА ТРИНАЕСТА. ~“

Њ _ - ДИ у

Срби и Руси после Родофники г ова одласка из Београда. Петар До- / брњац и Карађорђе. Нови командагт дунавске војске, кнез Багратион (–) МА ДА обећава помоћ Србима и шаље новац Карађорђу (Октобра 1809). Нове ~“ | размирице између српских старешина; победа русофила. Скупштина у Хасан Пашиној Паланци (5 децембра 1809). Одашиљање депутације кнезу Багратиону. Скупштина не признаје Карађорђеве кораке код Француза и код Аустријанаца. Предузимање мера да се пошљу руске трупе у Србију. Смена кнеза Багратиона.

Тражећи заштиту Француске и Аустрије Срби нису прекидали односе с Русијом. Једнакост расе и вере и савез од 1807 г. били су тако природне и чврсте везе, да их нису могли раскинути ни тренутни нерад руских трупа у току 1809, ни порази Срба које је он проузроковао. Сутрадан по одласку Родофиникина из Београда Карађорђе му је писао и питао га је да ли је своје место напустио по царевој наредби или из својих побуда и позвао га је да се одмах врати у Београд.!) У исто време питао је војводу Добрњца да ли је својим одласком у критичном тренутку, хтео да изда своју земљу и своје другове и молио га је, да се,

у противном случају, врати у Србију. Али ниједан се од њих није одазвао томе позиву.

Родофиникин му је одговорио истога дана да је његовом одласку узрок завера Младена Миловановића и Милоја Петровића, известио га је да путује у Влашку и преклињао је све српске старешине да се окупе око Карађорђа. „Држите се још неко време — писао је он — и Србија ће бити спасена. Победоносна руска војска гони Турке на десној обали Дунава; ако стигне великог везира и разбије његову војску, у што ни најмање не сумњам, сви облаци који вам прете биће растерани“. )

Што се тиче Добрњца, он је, такође, одговорио да није из дао ствар за коју се дотле борио и да је прешао преко Дунава само „да спасе српски народ од срамоте и несреће у које су га бацили Младен и Милоје“,3 ( Јо

После неколико дана, Родофиникин. је у—пратњи–војв.оде Добрњца, саветника-Протића и Стевана Живковића,_бившег секретара Савета, који су пошли као српски депутати, напустио

1) Карађорђе Родофиникину, 28 августа 1809. (Петров. 11. 297—298). 2) Родофиникин Карађорђу, 28 августа 1809. (Исто. 297—8). 3) Петар Добрњац Карађорђу, 29 августа 1809. (Исто. 298).