Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

146 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

Панчево и отпутовао у Влашку да главног команданта руске војске извести о стању ствари у Србији. Кнез Багратион их је лепо примио.

Чим је био стигао на дужност кнез Багратион је известио руског представника у Србији да је примио команду. „Препоручујем Вашој Екселенцији, писао му је он тада. да свечано уверите врховног вођу а тако исто и српски Савет да ће ми бити не само пријатно да им укажем сваку помоћ и сва средства новчана и друга која су у мојој власти, него да сматрам за најсветију дужност да порадим свим силама да се утврди вечита срећа јуначког српског народа, нашег брата по вери и да буде потпуно ослобођен од јарма који га је досада угњетавао .!) Али Родофиникин то писмо није примио. Извештен о тешком положају у коме се Србија налазила и сматрајући да јој треба помоћи у интересу саме Русије, кнез Багратион је наредио генералу Исаијеву да похита с трупама из Мале Влашке и да се сједини са Србима. А када су Родофиникин и „српски депутати“ стигли, он им је предао 3,000 дуката, на име помоћи Србима. Осем тога одобрио је Добрњцу да у Малој Влашкој може купити добровољце који ће оперисати с одредом генерала Исаијева и обећао је да ће, чим руска војска буде стигла у Рушчук, послати један јачи одред Руса у Србију.)

У том тренутку стигла- су два Карађорђева депутата у стан Багратионов. Они су имали задатак да побију вредност Родофиникинових извештаја о Србији, које су у Београду сматрали као неповољне по српског вођу. У писму Карађорђа и Савета које су ти депутати донели, Родофиникин је представљен као клеветник српског народа и његовог врховног старешине и његови пратиоци Добрњац, Протић и Живковић као бегунци и издајници, у којима не треба имати никаква поверења, „ако буду имали дрскости да што било затраже у име народа“.3)

Кнез Багратион је одговорио Карађорђу и Савету да сви Родофиникинови извештаји одају најживље интересовање за потребе српског народа и да је он напустио Београд само с тога што су му се турске трупе биле сувише приближиле а никакве мере нису предузете за одбрану града. Што се тиче Родофиникинових сапутника уверавао је да их је нашао све испуњене великом љубављу према њиховој домовини и надахнуте жељом да спасу своју браћу из опасног положаја у коме се тренутно налазе. Најпосле известио је Карађорђа и Савет да не може ништа предузети по њиховим тужбама против бувшег руског представника у Београду, док му докази не буду поднети.“) Пред полазак српских депутата главни командант им је предао 10,000 гроша за Карађорђа, с писмом у коме је тражио, да уклони

1). Кнез Багратион Родофиникину, 28 августа 1809. (Исто. 299—300). 2) Исто место. .

3) Карађорђе Багратиону, 21 септембра 1809. (Исто. П. 303—4). 4) Кнез Багратион Карађорђу, 30 септембра 1809. (Исто. 304—305).