Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА хм | | 187'

Сутрадан Фонтон је већ успео да се састане с Ренс ефендијом.. Да би навео турског министра на поверљиво објашњење о приликама у Србији, Фонтон је узео за повод разговор, који је два дана. раније имао с њим и у коме је турски министар хтео да упореди држање Русије и турске владе на тај начин што је набројао по– ступке који су мотивисали турске жалбе, као на пример погибију турских заробљеника у Валки, уточиште које је у Исмаилу дато одметнику Илик Оглу, становање једног руског официра у Београду и задржавање у руским рукама градова и турског земљишта у Азији. Пошто је известио турског министра да је Италинском саопштио тај разговор, додао је да му је он ставио: у дужност „да ступи у искрено и поверљиво објашњење о садашњим односима између две царевине, пошто је постојало убеђење на обема странама да је једино средство да се сложе и да уклоне све тешкоће поверења, које им је помогло да пријатељски расправе: питање о проласку руског жита кроз Босфор. „Има ствари, продужио је он, о којима г. посланик хоће данас искрено и поверљиво да разговара са вашом Екселенцијом а то је српско питање. За осам месеца, одкако је мир повраћен, г. посланик је оставио турској влади да сама изврши члан Букурешког Уговора који се тиче Срба и до сада није сматрао за потребно да предузима какав службени корак да се увери да је влада извршила обавезе, које је у том погледу узела према руском двору. Г. посланик се надао да ће том уздржљивошћу убедити турску владу у искреност и исправност намера руског двора који само тражи извршење својих уговора. Г. посланик је ласкао себи да ће турска влада умети да цени деликатност његовог држања у тој прилици и да ће сама осетити да пристојност налаже да се ради обавештења царског двора изјасни о српском питању. Али г. посланик је само по ономе што се у јавности говори, сазнао да је сваки разговор са Србима прекинут и да се влада спрема да се послужи силом. Покренут једино жељом да спречи један тако непријатан догађај и да отклони оправдане жалбе руског двора против турске владе, наредио ми је да вам изјавим да руски двор само тражи извршење уговореног члана у корист Срба, да не намерава ни у ком случају мешати се у нутрашње уређење земље, нити вређати суверена права султанова и да вас склоним да ми о томе дате потребно објашњење.“

Пошто је изјавио задовољство које су код њега те речи изазвале, турски министар је одговорио да је одавно имао намеру да саопшти руском посланику стање преговора са Србима и да. је то саопштење одлагао само због тога, што је чекао да могне што позитивно рећи. Затим је изложио историју преговора српских депутација с турском владом у Цариграду, с_великим везиром, у Шумли и с Челеби ефендијом, у Нишу. Изјавио је да се захтеви које су те депутације формулисале не могу примити, пошто су Срби потпуно одбацили оно што је за њих уговоререно између Турске и Русије. Уверио га је да је влада употребила „сва блага и помирљива средства да им улије поверење, да. их не заплаши, али без успеха; да, међутим, није тражила ништа.