Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

188 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

"више од онога што је одређено у уговору, да није очувала никакве мржње из прошлости, да је била готова да Србима да племенити опроштај (!), само да се покоре, али да он са жалошћу види „да ће морати употребити силу да их савлада. Он је, напослетку, додао да су извесне стране силе непрестано скретале пажњу "турске владе на држање Русије према Србима, али да влада зна да су се сами Срби обраћали Француској и Аустрији, којима је сада више у интересу да утичу на Србе, него Русији.!)

Пошто на том састанку предмет разговора није био исцрпен, они су се понова састали, 24 марта. Турски министар је тада показао протокол конференција које су одржане у Нишу између Челеби ефендије, комесара турске владе и српских депутата. По прочитању тога протокола Фонтон је употребио "згодан тренутак да напомене турском министру да, после тих саопштења, не би можда било бескорисно да Русија поради код Срба да се покоре и да приме УШ-ми члан Букурешког Уговора. „Ако_можете да их уразумите — одговорио-је-турски министар — ми ћемо бити тиме задовољни.“ Осем тога, он је без устезања обећао, да ће руском постанству послати изводе -из-про-. токола конференција, одржаних у Нишу)

Али, дани су пролазили а турски министар није послао обећане изводе, наводећи свакога дана нов разлог за извињење. Међутим Италински је баш желео да склони турску владу на какав корак, који ће повући, руски двор да се умеша у односе између Турака и Срба и који ће му дати уверење да турска влада "неће употребити силу, док не буде сазнала резултате тога посредовања. Да би задобио турску владу за то, почео је да ради непосредно код Реис ефендије и код министра вера а посредно и код других личности, али Французи и Аустријанци радили су у супротном смислу, из жеље да заваде Турке и Србе и да изазову свађу између Русије и Турске. Тада је Италински наредио Фонтону да тражи нов састанак са Реис ефендијом.

Тај трећи састанак одржан је, 5 априла. Према упуствима која је добио руски тумач је изјавио Реис ефендији да објашњења дата на прошлим састанцима, нису довољна да се може саставити извештај за руски двор о будућем току српског питања и да га је руски посланик молио да му каже у каквом би облику требало ту ствар представити цару и на који би начин могао спречити непријатна објашњења између два двора. Турски министар је одговорио да још није могао Италинском послати изводе из про“ токола о преговорима, из разлога што још није добио одобрење од султана, али да ранија, усмена објашњења и протокол, који је читан, дају руском представнику доста података да може одмах написати извештај свом двору. Фонтон је приметио да подаци и саопштења не решавају ни најмање саму ствар. Али Реис ефендија је одговорио да ће, у сваком случају, руски двор бити уверен

Мари телима рима

1) Италински графу Румјанцову, 18 априла 1813. (Исто. 137-142). . 2) Исто место.