Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

190 ) ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ "решким Уговором, т. |. да ће јој предати градове, али да, у исто време, напомену да турска влада, према УШ члану уговора, мора претходно предузети мере, које ће бити у стању да осигурају (безбедност народа и да ће тек после тога моћи тражити градове и заузети их.!)

П.

Положај Србије у пролеће 1813. Смањење српских жеља. Кара-

- Ђорђе тражи од цара дозволу да се настани у Русији. Нова српска де-

путација у Софији. Непопустљивост Турака. Критичан положај Срба. "Разговор између Недобе и Карађорђа. Карсли-Али-пата -Рлавни-командант турске војске позива Србе да приме турске услове (З јула 1813). Ка-_ рађорђева прокламација народу 3 јула 1813).

Одговор Челеби ефендије другој депутацији довео је српске старешине у тежак положај: требало је или да приме турске услове који су их понижавали и који су били опасни, или да се понова лате оружја и да рискују да буду прегажени. Они се нису решили ни на једно ни на друго, него су одлучили да одуговлаче преговоре и да се, у исто време, припреме за одбрану.

Положај је тада био, одиста, критичан. Турци су спремали огромну војску, „као против какве краљевине ; они су могли 'опустошити Србију, која је сила сувише слаба да одоли таквој навали. Међутим, њихове услове није било могуће примити. Срби нису могли пристати да понова пусте у Србију Турке који су је били напустили или су из ње били истерани за време устанка. Како би им могли вратити њихова добра, после толике пљачке, пожара и пустошења 2 И да је то било могућно, како би се могли надати да ће с њима моћи да живе у миру, кад се знало да увреде и учињена зла морају, по турском обичају, бити освећени. Међутим, земља је била сувише исцрпена деветогодишњим ратовањем и не би могла одолети турској најезди; с друге стране нада у помоћ Русије још је постојала. У таквим приликама практично решење превагнуло је међу српским старешинама и оне су одлучиле да попусте и да сведу њихове раније захтеве на ова два: 1. да се лако оружје (пушке и пиштољи) не одузима од Срба, 2. да се Турци и њихове ПОрОАИТо који су напустили Србију, не могу више враћати и да у београдски град може доћи један паша, с извесним бројем војника који ће, по договору измећу паше и Срба, моћи бити разаслани у друге градове у земљи.)

Срби су мислили да ће на тај начин не само осигурати себи мир, него и средства за одбрану против тираније и против повраћаја несрећа од пре 1804 г. Мислили су да ће тако испунити главне одредбе Букурешког Уговора и уклонити тешкоће, на које је наилазило руско посланство у Цариграду, у раду за измирење Срба и Турака.

Што се тиче највиђенијих српских старешина они су осе ћали да не могу остати у Србији, као обична раја и помишљали

1) Исто место. 2) Голубица. У. 239-240. ·