Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХМ 193

против вас а спахије и други Турци не могу вам ништа; браните се од њих као и раније“. Затим је Карађорђе објаснио народу колико ће будућа борба бити лакша од борбе из 1804 год. „Чега имамо да се бојимо 2 наставио је он. Зар нису то исти они људи, које смо од првога дана побеђивали, онда када нисмо имали шта да им противставимо, осем наше одлучности и наше храбростиг Данас имамо 130 пољских топова, 7 тврдих градова, 40 затворених шанчева, које нам Турци никад нису могли отети и ако су пролили толике потоке крви. И поред наших губитака ми смо данас многобројнији, него раније; браћа из околних крајева удвостручила су нашу војску. Ми ћемо се бранити десет година без помоћи и неће проћи ни шест месеца а савезници ће нам се вратити... .“ „Позивам вас, дакле, понова, браћо моја, рекао је на крају Карађорђе, да се сви дигнете и да се латите оружја против непријатеља који нас буде напао.... Боље је умрети у својој вери и у својој отаџбини, него се одрећи своје вере, јер је у самом Јеванђељу написано да ће сваки онај, који има вере, бити спасен. Боље је, дакле, умрети у својој вери, него бити кажњен пред Богом и пред народом а свемогући Бог ће нас помоћи“)

Ш1.

Нови кораци Италинског код турске владе. Његов разговор са Ремс ефендијом (10 јуна). Нови протест турске владе против бављења руског представника у Србији. Нов разговор Италинског са Реис ефендијом. Наредбе цара Александра, од 12 августа 1813.

Руско посланство у Цариграду упорно је продужило свој рад код турске владе да спречи напад на Србију и да доведе до мирног решења. Конференција, коју је ради тога Италински тражио од Реис ефендије, одржана је 10 јуна. Њој су присуствовали Реис ефендија, Мустафа ефендија, командант Руменлије, Халил ефендија и главни тумач турске владе. Италински је саопштио турским министрима да је цар Александар дознао да УИТ члан Букурешког Уговора, који се тиче Срба, није извршен, да турска влада има намеру да употреби силу против њих и да му је, услед тога, наредио да затражи разлоге томе.

Реис ефендија је одговорио да му је већ, у разговорима које је имао с првим тумачем руског посланства, дао могућности да извести цара о држању Срба и турске владе, али да, због цареве поруке, ипак пристаје да понова претресе то пи- | тање и да га убеди да су Срби криви што МП1 члан уговора није | извршен, пошто нису хтели да га приме а да је он, на против, | турској влади служио као основа за све њене дотадање кораке. За тим је изнео ток преговора између турске владе и Срба и изјавио је да је влада „исцрпела сва средства за измирење а није успела да одлучи Србе или беље-рећи—сриске— старешине да признаду одредбе Букурешког Уговора и да јој није остајало

друго средство, осем силе.

1) Прокламација Ђорђа Петровића, врховног вожда српскога народа. Голубица. М. 264—265. ТЕ