Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХуП 201 204

друге старешине, али „укази нису ни у то доба давали ни војнички таленат, ни јунаштво, ни енергију.“1) Истина је да су ту још били Карађорђе, Јаков Ненадовић, Лука Лазаревић, Хајдук Вељко и друге познате старешине, али најважније министарство, војно било је у рукама Младена Миловановића, вештог интриганта, без икакве војничке способности. По плану за одбрану, који је он израдио, потребно је било да Хајдук Вељко брани Неготин, место да се повуче у унутрашњост, ка Поречу, као што је некада чинио Миленко Стојковић и да брани планински венац од Дунава до Делиграда. Карађорђе и остале старешине били су противни томе плану, али Турци су већ били кренули ка Неготину и они нису имали времена да га измене. Тако су три српске војске стављене на супрот Турцима: прва, од 7,000 људи, у Неготину, под командом Хајдук Вељка; друга, од >

људи, на Делиграду, под командом Мл; : а и трећа од 16,000 на Дрини, под командом 2)

Турци су започели борбу нападом на Неготин. Србима је тада, сте стране, први пут загрозила велика турска војска. Раније су Видинским- Пашалуком управљале паше, које су билеу рђавим односима с турском владом; осем тога и руске трупе су се налазиле у близини, у Малој Влашкој, тако да отуда Турска није могла дејствовати с великом војском. Али последњи управник Видина, Мула паша, уклоњен је био с пролећа 1813 г. и тако је турска влада била у могућности да предузме важнију акцију и с те стране.

Према томе Хајдук Вељко је био принуђен да се затвори у неготински град и отуда се јуначки бранио. Али Турци су, пошто су били много јачи, успели да опседну Неготин. Испади српског гарнизона из града били су узалудни, јер је турска артилерија биле тако јака да су слаби градски зидови почели ускоро да се руше. Тада су се Срби повукли у казамате и, пошто им је почело нестајати муниција, Хајдук Вељко се обратио Савету за помоћ. Карађорђе је био болесан; друге су старешине биле заузете нападима турских трупа на друге положаје. Пошто услед тога нису добили ни муниције, ни помоћи браниоци Неготина пунили су своје топове свим предметима од метала па чак и сребрним новцем. Једнога јутра, крајем Јула, Вељко је, обилазећи градске бедеме, надгледао поправку неког шанца који је непријатељ био оштетио. Тада га је један турски топџија по-. знао и опалио на њега. Погођен у груди Вељко је издахнуо, довикнувши својим друговима: „Држте се чврсто!“ Али ту му | жељу није било могуће испунити. Неколико дана доцније гар-

низон је био принуђен да се преда. Тако је први пролаз отворен турској најезди.

Турске трупе из Босне напале су биле, у исто време, на Дрини. Оне су најпре заузеле Лешницу, чији је гарнизон на пре-

1) Ст. Новаковић. Исто. 216.

2) Карађорђево известје о Србји у последнђ Србско доба. (Гласникњ Друштва Српске Словесности. Београд 1852. ТУ. 154).