Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

| — 202 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

вару заробљен. Затим је дошла на ред Лозница, где се Петар Николајевић-Молер јуначки бранио са својим малим гарнизоном и шест топова. Али, Турци су успели да је опседну и да пресеку водовод и Срби, који су се налазили у вароши, дошли су у опасност да не помру од жеђи. Молер је, пошто није имао мастила, својом крвљу написао писмо Савету и тражио помоћ. Видећи да она не стиже и хотећи по сваку цену да избегне предају, успео је да једним ноћним испадом пробије непријатељске редове. Али тиме је још један пролаз отворен турској најезди.

Тек крајем Августа, Карађорђе је, једва мало опорављен од болести, похитао на Дрину, у помоћ Молеру. Пошто је Лозница већ била пала у руке Турцима, он је наредио Милошу Обреновићу да с неколико хиљада људи оде у Засавицу и да се тамо утврди. Остале су трупе упућене ка Шапцу. То су била два последња бедема према Босни. Њих су Срби утврдили и снабдели храном и муницијом, тако "да непријатељу могу дати дуг и снажан отпор. Е

Међутим, Турци на јужном бојишту нису брзо напредовали, Карсли-Али паша је дуго остао непомичан пред Алексинцем и тек је, 10 августа, предузео напад на Делиград. Незадовољан том споровнну султан га је, крајем Августа, сменио и на његово место. поставио Мехмед Бахрам пашу, коме је наредио да нешто трупа остави пред Делиградом и да што пре заузме Београд и угуши српски устанак, не водећи рачуна ни о трошковима ни о жртвама.!)

Тако су се, по Карађорђевом повратку с Дрине, турске војске из Видина и Ниша већ биле спојиле на десној обали Мораве, близу Ћуприје. На тој страни остале су биле само две тачке, на којима су се Срби још држали: Пореч на истоку, који је спречавао пролаз Дунавом, али коме су већ све везе с позадином биле прекинуте и утврђења на Делиграду, северно од Ниша. Положај Срба био је врло тежак.

Услед тога Карађорђе је отишао у Београд да се с Недобом и са српским старешинама посаветује шта да се предузме. Он

је још за време бављења у Шапцу био изгубио сваку наду у повољан исход рата и сматрао је да се народ само сеобом може

спасти. Услед тога послао је одмах Лазара Павковића_ цару Александру да му изложи положај у коме су се Срби тада налазили и да изради одобрење да се народ може, преко Аустрије, иселити у Русију.2) Осем тога послао је, У Септембру, ЈТазара Тодоровића да понуди генералу Сигенталу српске_градове“ и. да“сазна да ли му се на аустриском земљишту неље-десити какве непријатности, ако буде прешао преко Саве.) И Недоба је, 1. септембра, послао Стевана Живковића и Павла Томића да код

1) Ферман Ел-Хаџи-Мехмед-Бахрам паши, од краја Априла 1813. (Баласчев. Исто. 23—29).

2) Карађорђе цару Александру, 31. августа 1813.

3) Дворско ратно веће Државној Канцеларији, 8 септембра 1813. (М. Гавриловић. Милош Обреновић. Београд. 1908. 1. 40).

РАНЕ пари пети