Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

210 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

= поставио је муселиме (начелнике) и кадије (судије) и дао им је таква права да је власт народних кнезова морала убрзо постати ништавна. Осем тога налазио је да треба употребити сва средства да се Срби, који су се били склонили у планине а тако истои они који су били пребегли у Аустрију, што пре врате на своја · огњишта. Ради тога он је, 31 октобра, дао општи опроштај | Издао је прокламацију, којом је објавио да је султан опро'стио све погрешке српској раји- и да јој више нико не сме | чинити зулума ни неправде и да јој је слободно мирно живети и наставити своје послове. Тада су многи заробљени старци, свештеници, калуђери, кезови и кметови пуштени из затвора и по-

слати заједно с Турцима да Србима објаве цареву милост и да их |

позову да напусте збегове и да се слободно врате својим кућама.)

Вест о поразу Наполеонову код Лајпцига, која је сутрадан донета из Панчева у Београд, учинила је да су Турци постали још мекши. Ослобођена свог опасног непријатеља, Русија је била у стању да се окрене Турској и да јој затражи рачуна о Србији. Услед тога велики је везир предузео мере да земљу што пре умири. Да би у томе успео наредио је да народу мир однесу у исти мах и турске и српске старешине. Одредио је Аксентија Миладиновића, кнеза Беог хије и Аврама Луку а, драгачевског војводу, кбји су се већ били предали, да заједно с командантом његове коњице, Емир-Али-агом Серчесмом и са једним одредом коњаника зађу по нахијама и да народ умире. Које изаслансто вратило поверење народу. Видећи везирове делегате са српским кнезовима многе су старешине напустиле дотадања склоништа и вратиле се својим кућама. Милош Обреновић, једини од главних старешина који није хтео прећи у Аустрију, из разлога што његова породица није на време била стигла на обалу Саве и који се за тим с њом склонио у манастир Никоље (у Рудничкој Нахији), одазвао се, такође, позиву Али аге. Отишао је у село Таково, представио се султановом деле“ гату и предао му оружје. Он га је лепо примио, вратио му оружје, изузев сабље коју је задржао као знак поданства и поставио га, у име везира, за обор-кнеза Рудничке Нахије.2)

Сазнавши какб је примљен Милош, Срби су почели напуштати планине и враћати се у своја села. Тако су се ускоро предале и војводе Лазар Мутап, Милић Дринчић и Арсеније Лома. ер на ЕН

Задовољан исходом своје мисије, Али ага је позвао Милоша да дође у Београд, да га представи великом везиру. Милош је тамо стигао почетком Новембра и везир га је веома лепо примио. Тада су у Београду били искупљени многи виђени Срби. Шестог новембра стигао је и гласник из Цариграда с ферманом, којим је Сулејман паша „Скопљак“ постављен за везира Београдског Пашалука а 15 новембра постављени су свечано обор-кнезови

1) М. Гавриловић. Исто. 1. 505 2) С. Милутиновић. Исто. 53.

парне па аи