Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХУП - 211

и друге народне старешине. Том је приликом и Милош утврђен за обор-кнеза Рудничке Нахије. Сулејман паша им је свима , издао бурунтије и наредио им да се сваки у својој нахији потруди да поврати народу поверење у нову управу и да муселиме (начелнике) помаже у њихову раду.!) ;

За то време народ је у масама напуштао збегове. Крајем Новембра велика је већина била већ код својих кућа. Тада су се предали Станоје Главаш и архимадрит Глигорије Радојичић, Храбри браниоци Делиграда и Топољака, сазнавши да је сва Србија покорена и да је даљи отпор излишан, напустили су, такође, своје шанчеве и склонили се, једни у своја села а други у Аустрију.)

Вест о објављеном опроштају доспела је била одмах и међу српске избеглице у Аустрији. Пошто је тамо живот био врло тежак, нарочито сиромасима, они су се у знатном броју почели враћати у Србију. Тај покрет није био по вољи аустриским властима, нарочито у Банату. Бојећи се да добровољци, које су међу избеглим Србима били покупили у намери да их пошаљу против Француза, не разбегну, оне нису хтеле службено објавити тај опроштај. Али та мера није много помогла. Ни рђаво време, ни велика вода нису били у стању задржати избеглице да у знатном броју не појуре у Србију. Из Срема, где је тај опроштај одмах обзнањен, вратио се у Србију и приличан број тих добровољаца. Такав је случај био с људима из одреда Стојана Чупића, од којих је већина, чим је за тај опроштај сазнала, оставила свога војводу и пребегла у Србију) Пошто су, почетком Децембра, српски добровољци из Баната, послати у Моравску и тамо је службено објављен султанов опроштај. Тада су се и српске избеглице из тога краја у већем броју вратиле својим кућама.

На тај начин велика већина Срба, који су се, приликом пропасти Србије, склонили у планине или у Аустрију, била је, средином Децембра, на својим огњиштима. У земљи је био повраћен мир. За то време разишле су се и турске трупе из пашалука, тако да у њему, због оскудице у храни, није остало више од 3,000—5000 војника.“)

Међутим, мир који је на тај начин завладао у земљи, није дуго трајао. Нови везир је имао две мажне које му нису допуштале да утврди дефинитиван мир и ред у пашалуку. Он је мрзео Србе и жудео је да се што брже обогати. Не водећи рачуна“- о“ осиромашењу земље, он је завео велике дажбине, које народ није био у стању плаћати. Поред њих ударио је намете за оправку градова и одредио кулук. Стотинама радника дотерано је било по највећој зими у Београд, ради оправке бео-

1 М. Гавриловић. Исто. 1. 55—6.

2) Извештај пуковника Обућине, од 12 новембра 1813. (А. Ивић; Исто. 58).

3 А. Ивић. Исто. 58.

А) М. Гавриловић. Исто. [. 59,

14%