Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

212 ЕВРОПА: И ВАСКРС СРБИЈЕ

градског града. Онје за чиновнике поставио, поред разних својих сродника, многе београдске Турке, старе зулумћаре и зликовце који су почели по старински глобити, хапсити па чак и убијати. Та су насиља изазвала велико негодовање у народу.

И ако се велика већина избеглих Срба вратила из Аустрије, Турци нису били потпуно спокојни. Тамо су биле остале све главне српске старешине, којима султан није хтео дати опроштај а које аустријанци нису хтели издати на тражење турске владе, за тим мање старешине и извесан број виђених и имућних људи, који опет нису хтели или из страха од освете нису смели да се врате. Бављење тих Срба у Аустрији и гласови о могућности рата између Аустрије и Турске побудили су код Турака неповерење и према Србима и према Аустрији. Осем тога незнатна количина оружја, коју су Срби били дотле предали, дала је Турцима уверење да је много оружја сакривено и да су Срби у договору с Аустријом. Како је тада имао мало трупа у пашалуку, Сулејман паша је, бојећи се новога устанка, решио да свима Србима одузме оружје.

Ради тога издао је строге наредбе турским властима у земљи и послао нарочите комесаре да купе оружје. Тада су у пашалуку настале још веће глобе и пљачке. Да би несрећа била потпуна куга, која се 1813 г. појавила у Ердељу, прешла је у Србију и почела је морити народ.

Пошто су жалбе и молбе упућене везиру остале без утицаја, народне старешине из разних крајева почеле су тајно да се састају и да се саветују о томе шта да се ради. Нада у помоћ Русије, коју су им свечано били обећали цар Александар, адмирал Чичагов, генерал Ивелић, Недоба и други није била угашена. Како је у земљи тада било свега три хиљаде Турака и то „све сам гоља, без оружја и без паре“ а како су они имали оружја и дванаест топова са свом спремом, налазили су да им треба само муниције па да за недељу дана очисте сву Србију од Туракал) Да би знали како се развија рат против Француске и

_ да либи што требало предузети, они су ступили у везу са српским старешинама које су се тада налазиле у Срему.

Српске старешине које су биле остале у Аустрији основале | су у манастиру Фенеку, код Земуна једну врсту тајног одбора | (општине) у који су ушли архимандрит манастира Студенице, му Мелентије Никшић, прота Матеја Ненадовић, прота Смиљанић, војвода Петар Николајевић Молер, Павле Цукић, Стојан Чупић и Максим Крстић. Тај је одбор прибирао вести са свих страна и, преко“ својих посредника, саопштавао Србима новости са стране а странцима вести из Србије. Он је, крајем Априла 1814Г., известио Србе о поразу Наполеона и уласку цара Александра у Париз. На вест о том важном догађају састали су се Глиго-

ту Стеван Живковић Недоби, 26 априла 1814. (М. Гавриловић. Исто. 1. 74—5). |

ено