Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

шј

ГЛАВА ОСАМНАЕСТА. ЈЕ

Апел виђених Срба из Београдског Пашалука српском одбору у Земуну (Април 1814). Положај цара Александра. Путовање проте Ненадовића у Русију и у Беч. Хаџи Проданова буна (Новембар 1814). Савет графа Стакелберга Србима. Повратак проте Ненадовића у Земун (Децембар 1814). је

Међутим положај у Србији постајао је све тежи, Везирови људи, који су били послати да истражују оружје, бездушно су пљачкали свет. Они нису само отимали новац и драгоцености, него су с људи и жена скидали и само одело и остављали их голе и без паре. Осим тога многи су људи бацани у ланце и у кладе па чак и убијани. Тако су извесни Срби, који су се недавно били вратили из Аустрије побијени или натакнути на коље. У Београду, на простору између данашњег Народног 030ришта и Теразија призор је био ужасан: на све стране видео је човек људска тела на кољу или разбацана по земљи, искасапљена и онакажена а око њих су се купили чопори паса.1) Услед тога извесан број Срба склонио се понова у шуме и хајдучија је била узела још озбиљнијега маха.

Поред тога куга је и даље косила у неколико срезова, до на босанску границу. У Мају је, само у Београду, умирало свакога дана по 10—15 становника а мртваци су ноћу товарени и бацани у Дунав. У Јуну и у Јулу зараза је била узела још шире размере. Само 13 јула оболело је у Београду 78 лица од куге.2)

Место да у таквим приликама олакша терете народу, везир је, у другој половини Маја, тражио још више радника и грађе за оправку градова. Незадовољство против турске управе расло је све више у народу. То незадовољство подржавали су разни гласови, који су долазили из Аустрије. Говорило се да не Аустрија заратити против Турске и помоћи Србе, ако и они буду устали; тврдило се да се Карађорђе налази на граници с више хиљада оружаних људи, готов да упадне у Србију па чак и то да су аустриске трупе већ кренуле против Турске. У

ту Ст. Новаковић. Из мемоара Ибрахим Манзур ефендије. (Споменик Срп. Краљевске Академије. ХХ1П. 51).

2) Генерал Хагер Дворском Ратном Већу, 18 маја 1814 и нота, од 13 августа 1814. (М. Гавриловић. Исто. !. 73).

трна аеадне