Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХУШ 215

Јулу, више виђених људи држали су састанке и договарали се о томе како да помогну руску или аустриску акцију против Турака, али су их од тога одвраћали Станоје Главаш и Милош Обреновић, налазећи да за то није дошао погодан тренутак.1)

Насупрот тим гласовима Турци су упорно тврдили Србима да је цар Александар закључио са султаном мир за четрдесет година и да се од Русије никаквој помоћи не могу надати.2)

У тој неизвесности везир је сазвао кнезове у Београд и гражио је да од народа покупе 1,500 кеса новаца, остављајући да доцније нареди нов кулук. Пренеражени толиким потраживањем кнезови су му приметили да би, према томе, на сваку главу дошло по 22 гроша и да је то много, али он није попустио.3)

Кнезови су се, 20 августа, састали у Топчидеру да тра-) жену порезу разрежу. Налазећи да Срби ту порезу „никада! издати не могу онако погорени и попаљени, него да морају децу продавати у кога пређе поробљена нису“ и желећи да једанпут сазнаду да ли се од Русије могу надати помоћи, они су том при-

ликом написали једно очајно и дирљиво писмо проти Ненадовићу и Петру Молеру. ...„И великим вас Богом Саваотом закли-

њемо -- писао им је Милош Обреновић са десеторицом другова -- да нам истину јавите је ли наше сунце од Востока и наша велика надежда (Русија) сасвим угасила се и је ли нас наш велики цар Александар сасвим оставио2 И је ли се нас цар наш сасвим одрекао 2 је ли цар наш нас, жалосни и тужни и никад неутешени једноверни род свој, Турцима и његову скверному олтару и преисподњем грлу на жртву поклонио2“ Пошто су набројали обећања која су Руси раније дали Србима и жртве које су Срби поднели, верујући у њих, они су настављали овако: „Ако су бивше старешине неке некуд и отерате, како чујемо, ваљда су их криве нашли, али ви фала Богу нисте, јер знамо да се нисте замерили ни код цара ни код народа. Вама је слободно у име сиротиње ићи цару и просити. Камо студенички архимадрит Мелентије 2 Камо Стеван Живковић амо Миленко Стојковић и Петар Теодоровић Добрњац Где суг Зашто се опет не трудите, трошка ако немате зашто пешке не идете и леба не просите док до цара дођете; на путу умирите од глади и ми ваша браћа и род умиремо сваки минут од страха и зулума по путовима. Ми на вас уздамо се да ћете ви сајединити сузе ваше са сузама нашима... Зато отиђите просите и видите јесмо ли са свим од нашега цара остављени, дођите и кажите нам истину, коју од вас чекамо, тако вам великога Бога и Хриистова страшнаго втораго пришествија и суда. Ако не одете и не дођете скоро да нам истину кажете, то сви, од малог до великог ваши сопер-

1) Исто. 1. 73. 75-6.

2) Милош Обреновић и другови проти Ненадовићу и Петру Молеру, 20 августа 1814. (М. Ненадовић. Мемоари. 1. стр. 219-220.

3) Генерал Сигентал Дворском Ратном Већу, 27 августа 1814. (М. Гавриловић. Исто. 1. 78).