Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

216 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

ници будемо на страшном суду божијем! Опет вас с горким сузама поздрављамо и заклињемо у име све сиротиње.)

Кад су то писмо примиле српске старешине, које су становале у Земуну, састале су се и одредиле проту Ненадовића да иде цару Александру. Већ 27 августа молба за цара и пуномоћство за проту били су потписани, у име старешина које су остале у Србији и у име оних који су се налазили у Срему. Прота је овлашћен да молбу у име народа преда цару, да преговара и да закључи споразум. Да би му олакшали посао упућена су хитна писма архимандриту Филиповићу, Родофиникину, графу Салтикову, кнезу Галицину и петроградском архиепископу, Амброзију.

У молби упућеној цару старешине су изјавиле да народ више неће примити у земљу Карађорђа, његове присталице и сродне војводе, који су му били гори од Турака. Што се тиче писама упућених тим виђеним Русима она су киптала нападима

| на Карађорђа и другове и оптуживала их за пропаст Србије.2)

У пратњи свога брата Симе, који је с њим пошао као тумач за немачки језик, прота се“одмах кренуо за Петроград. Кад је стигао у Житомир сазнао је да је цар већ отпутовао за Беч. Видећи да неће имати ДОВОЉНО новаца за путовање отишао је тамошњем вице-губернатору, замолио га да му позајми потребну суму новаца и предао му, у залогу, свој златни крст, који је раније добио од цара Александра. Вице-губернатор је пољубио крст и вратио га проти. „Ко вам је дао овај крст — одговорио му је — може вам дати и тридесет дуката“. Тако је прота после добио од губернатора новаца и дошао је у Беч.) Међутим цар тамо још није био стигао.

Прота се у Бечу нашао с тамошњим виђеним Србима, пуковником Стеваном Живковићем и с новинарима Димитријем Давидовићем и Димитријем Фрушићем, уредницима „Срнеких Новина“, “с којима је архимадрит Никшић био у преписци. Ту је дознао да у Бечу има више лица која се издају за пуномоћнике српскога народа и који се само узајамно оговарају и грде и чуо је да је руска влада решила да их растера из Беча. Осем тога нашао је тамо и Недобу, бившег руског представника у Београду, који га је одмах представио графу Каподистрији, једном од помоћника руског министра иностраних дела и другим виђеним Русима. Они су га лепо примили и обећали су му да ће руска влада изнети српско питање пред конгрес и да ће му бити дата упуства како треба да саставља молбе и на чије име.

Али како је тада стигла вест да је У Србији планула нова буна и, како тај догађај није био пријатан Русима, они су

1) М. Ненадовић. Мемоари. 1. изд. 219-222.

2) Милош Обреновић цару Александру, 27 августа 1814. (В.и Н. Петровић. Исто. 11. 54-56).

3) Прота М. Ненадовић кнезу А. Карађорђевићу, 15 марта 1846 (Споменик Срп. Краљевске Академије, ХХХ. 7).

игра са --а