Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХУШ 217

проту одмах послали на српску границу да код српских старешина поради да устанак угуше „пошто тренутак за то још није био погодан.“1)

Прота је одмах пошао из Беча. Стигавши у Купиново дознао је да је буна већ угушена.

Како је сазнао да ће се у Бечу ускоро састати конгрес сила, прота је о томе известио своје другове и они су нашли за потребно да код руског и осталих дворова обнове кораке у корист Србије. Та је мисија, такође, њему поверена.

Крајем Новембра, основана је у Земуну читава народна

У њој су писане молбе за владаоце и писма за

канцеларија. разне важне личности и на њих су стављани потписи седморице Српских старешина који су живели у Аустрији и једанаесторице старешина из Србије, међу којима је био и Милош" Обреновић. Бојећи се да ти списи нису добро састављени и да ће бити потребно поправљати их, српске старешине предале су проти своје печате, да би сам могао писати и потлисивати молбе како буде затребало. Тако је он, 21 децембра, понова хитно кренуо за Беч,2) ДИ

П.

Мо и Бечки Конгрес. Прота Ненадовић као депутат српског на"рода у Бечу и његови односи са Давидовићем и Фрушићем, уредницима „Српских Новина“. Српско питање и руске дипломате. Српске молбе руском, аустриском и енглеском двору. Кораци српског депутата код руских, аустриских, енглеских и пруских дипломата. Аудијенција српског депутата код цара Франца (17 Фебруар 1815 г.. Неповољне вести

из Србије. Решење цара Александра да интервенише код сила у корист ·

Срба (Фебруар 1818).

Предходне конференције представника сила већ су биле почеле и владаоци руски и пруски већ су се налазили у Бечу, кад је прота тамо стигао. Како су Давидовић и Фрушић били интелигентни људи и како су говорили више страних језика и били одлични родољуби, Ненадовић их је узео за саветнике и тумаче.

Српски депутат је, разуме се, учинио прве кораке код руских дипломата. Најпре је отишао Недоби па онда заједно с њим графу Каподистрији, за кога је већ важило да је велики пријатељ српскога народа.3)

После пада Србије, 1813 г., Каподистрија је као чиновник цареве канцеларије, имао двапут прилику да с успехом ради

1) Исто. Прилози. 375. Реч јео Хаџи Продановој Буни. Ту буну подигао је, у околини Чачка, Хаџи-Продан Глигоријевић, бивши војвода и она је обухватила, поред пожешке, само један део крагујевачке и јагодинске нахије. И ако је била мале важности она је заплашила београдског пашу и остале Турке у Србији. Знајући да није довољно организована и да не може успети и сматрајући да не треба ништа предузети против Турске, пре него што одговор цара Александра буде стигао на њихову молбу, главне српске старешине а нарочито Милош Обреновић настали су да умире сељаке, пошто им је паша обећао да побуњеници неће бити кажњени. Али, паша није одржао реч. Што се тиче ХаџиПродана, он је успео да пребегне у Аустрију.

2) Исто. 224-225.

3) М. Ненадовић. Мемоари. 1. изд. Прилози. 224 и даље.