Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

218 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

српске ствари. За време дугог бављења руске војске у Чешкој, после капитулације Кулма (30 августа 1813), он је саставио „исцрпан извештај о стању односа између Русије и Истока.“ У том извештају тражио је да се учине формални кораци код турске владе „да се ублаже крвава насиља којима су Турци обележавали поновно заузеће Србије.“ Тај је извештај генерал Баркле де Толи предао цару Александру, који га је примио с највећим интересовањем и наредио својој влади да се о тој ствари споразуме с аустриском владом.) Затим је дошавши у

Беч, у Октобру 1814 г., нашао прилику да потсети цара на суд“

бину хришћана, султанових поданика, на „жалосан положај у коме је Букурешки Уговор оставио интересе Русије и њених једноверника на Истоку“ и да му истакне потребу европске интервенције у односима између Русије и Турске. Али цар Александар, који је тада био заузет другим питањима, одговорио му је кратко: „све у своје време“ и обећао му је „да ће на томе радити. 2)

Ненадовић је изложио Каподистрији патње својих сународника, уверио га да су га они послали да последњи пут замоли за милост, најпре њиховога заштитника а затим и све остале хриш“ Банске владаоце и питао га је за савет. Каподистрија му је одобрио ту намеру и препоручио му је да се о томе посавгтује с његовим секретаром, Стурзом. Што се тиче аудијенције, коју је Ненадовић желео добити од цара, саветовао му је да је тражи преко његовог колеге, Булгакова и да, у случају ако је не буде "добио, преда молбу цару у самој цркви или при излазу из цркве.

Прота је те савете послушао. Стурза је прегледао његову молбу и нашао је да је добра; препоручио му је да још дода: „да народ моли владаоце да га помире са султаном и да код њега израде да са Србима не поступа као са жртвама, него као са својим поданицима и пореским обвезницима. Тада су написане четири молбе за цареве руског и аустриског и за краљеве пруског и енглеског и прота их је показао Недоби. Овај га је саветовао да скрати мало молбу за цара и да што више српских речи замени руским „да би му читање било што пријатније ; да аудијенцију затражи преко графа Неселроде и да га замоли да се заузме код цара и код владалаца осталих савезничких народа у корист Срба.

Та је молба написана и предана графу Неселроде !-ог јануара 1815 г. Петог јануара прота је ишао у руску канцеларију да тражи одговор. Рекли су му да решење још није донето и да чека док молбе буду предате и осталим владаоцима.3)

Тога истога дана прота је затражио од графа Дубне аудијенцију код аустриског цара. Деветога је отишао У двор, У коме је становао пруски краљ. Тамо му је један краљев ађу-

1у Саро 4' 1убта, Арегси де та саттрете ропћфие. (Сборнике русск. историческог облцества. 111. 174).

2) Исто. 193.

3) М. Ненадовић. Мемоари. [. изд. 224.