Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА хХХ 255

послаше, које, ето, са согласијем честитог везира, шиљу се обе, одеране у Цариград. За то вам препоручујем у овом мом писму год данашњег дана да устанете што боље можете и да узмете себи слободу, силу и дерзновеније код Порте за народ што је потребно просити, зашто у садашњем овом срећном случају имамо најбољу прилику просити.“!)

И ако је на тај начин ослобођен свог опасног супарника, Милош није могао бити потпуно миран. Имало је још бивших старешина, Карађорђевих другова, познатих и поштованих у народу, који су били још живи. Њихово супарништво морало га је такође бацати у бригу, јер су они у Србији имали пријатеља и потајних присталица. И они су могли побећи из Бесарабије и покушати да изазову неред у Србији и да оборе владу. Милош се с тога пожурио да се користи смрћу Карађорђевом и да своју власт оснажи и утврди. Како је већ на положаје нахијских кнезова био довео своје личне пријатеље, већином безначајне људе, настао је да га они признаду за наследног кнеза. У томе је без муке успео, пошто је његов интерес изгледао кнезовима тесно везан с интересом саме земље. Тако је Милошу новемрра_ М 1817 г., на скупштини нахиских кнезова која је била сазвана за разрез. порезе, изабран за наследног "кнеза Србије.)

~ порезе, изазр пен н ну Ка Рив А

(ај

1) М. Обреновић српским депутатима у Цариграду, 28 јула 1817. (В. и Н. Пстровић. Исто. 11. 181—2). _ 2) Бук Стеф. Караџић. Исто.170. и СпоменикСрп. Краљ. Академије. ХХ ХЛ. 154—6).