Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

256 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА ·

ЈЕ

Преговори између Русије и Турске о извршењу Букурешког Уговора. Мишљење графа Каподистрије. Цареве > одлуке.

ТБЕЕ ара одлуке. _Упуства барону Строганову, новом руском госланшу у Цариграду (1519 г.). Преговори барона Строганова с Реис ефендијом о извршењу тага Букурешког Уговора.

Односи између Русије и Турске нису били коначно уређени Букурешким Уговором. Услед тога што султан није хтео потврдити тајне чланова тога уговора, Турска је добила све користи које јој је осигуравао члан УГ-ти уговора, чије су одредбе ти тајни чланови баш били изменили. Одмах по истеку рока од три месеца, који је био предвиђен уговором, Турска је тражила од Русије да јој, на основу тога УЈЉог члана, врати азиско приморје (Сохум, Анакру и Кемал). Русија то није хтела учинити.

ада је опет Турска одбила да изврши чланове уговора повољне по Русију. На тај су начин све главне одредбе Букурешког Уговора остале, у ствари, мртво слово на хартији.

Рат од 1813-1816г. спречио је био цара Александрг да уреди своје односе с Турском. Њега је судбина Срба и даље нарочито интересовала, без сумње због насиља, која су, за то време, и покрај одредаба УМ П!-ог члана Букурешког Уговора, претрпели од Турака. Он је, изгледа, био расположен да поправи њихов положај, чак и на штету извесних руских интереса. За време свога бављења у Паризу доставио је савезницима и тамошњем турском посланику да жели живети у миру са султаном, али под условом да турска влада олакша положај Срба. „Ако Турска буде правична према Србији, што је питање части за Русију рекао је он — турска влада ће ме наћи расположена за измирење у погледу граница у Азији. ') :

Одмах по свом повратку у Русију, 1816 г., цар је решио да „на јакој основи понова заснује руску политику на Истоку.“ Изабрао је барона Строганова за посланика у Цариграду и наредио је графу Каподистрији, новом државном секретару за спољне послове даму “спреми упуства. Каподистрија је нашао за добро да још једном поднесе цару своје мишљење о Букурешком Уговору и о „немогућности да се у том акту нађе чврста-и корисна основа за мирне односе с Турском.“ У нарочитој аудијенцији, коју је ради тога добио од цара Александра, он му је, пошто је доказао да текст Букурешког Уговора „ослобођава Турке од обавезе да праведно поступају са Кнежевинама (Влашком и Молдавијом) и с несрећним Србима“, предложио да се мисији Строганова да сасвим други карактер. Место да преговара о примени „једног уговора који се неда извршити“ саветовао је да се Турцима предложи нов“ уговор о миру и да се тај предлог

ту Лорд Кеслери енглеском амбасадору у Цариграду, 20 новембра 1815 и 20 јануара 1816. (Споменик Срп. Краљ. Академије. ХХХЕХ, стр. 7-10 и Трговински Гласник. 1904. бр. 100). !

анти