Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ххХ 257

пропрати војним покретима на граници и на Црном Мору. Он је налазио да ће турска влада у том случају попустити. „Зар Молдавија, Влашка и Србија — рекао је он цару — не могу бити три савезне кнежевине, којима би владале три кнежевске династије, које би могле бити изабране међу немачким кнежевским породицама, да би помириле све интересе и уклонилг | сваки повод зависти 2... Да би тим кнежевинама била осигурана европска егзистенција, ставиће се не само под гарантију Русије и Аустрије, него ако је потребно и под гарантију Енглеске и Франпуске.“ Затим је развио своју мисао, доказујући, да би слична комбинација „излечила Европу од старог страха и неповерења које им је Русија улевала и како би, најзад, хришћани на Истоку којима је муслимански јарам додијао, нашли у тим кнежеви Нама уточиште и безбедност које они траже са тако дугим и болним стрпљењем,“1) |

Али цар Александар није делио његово мишљење. Творац Светога Савеза2) постао је био велики противник рата и револуци је. „Све је то врло добро смишљено, одговорио је он Каподистрији, али да би се од тога нешто направило треба ратовати а ја то нећу. Доста је било ратова на Дунаву; они деморалишу војску. Томе сте ви били сведок. У осталом, мир у Европи још није учвршћен 4 револуционари би једва дочекали да ме виде у рату с Турцима. Добра или рђава погодба, закључена у Букурешту, мора се одржати. Њој се треба прилагодити и постарати се да се њоме корисТимо да што помогнемо Кнежевинама и Србима а нарочито да нас Турци више не узнемиравају својим претензијама на азијско приморје. Препоручујем вам да у том духу спремите упуства за барона Строганова.“3)

Цар Александар је, дакле, желео да учврсти мир с Турском. на основу Букурешког Уговора ида о тој жељи убеди остале силе. Граф Каподистрија је предвиђао, међутим, даће преговори имати са свим супротан резултат, пошто је од Турске требало тражити потпуно извршење чланова уговора о Кнежевинама и о Србији и у исто време одбити извршење одредба истога уговора ограницама у Азији. За њега је било очигледно „да ће дискусије до којихће довести мисија барона Строганова, бити такве да ће турска и

остале европске владе посумњати да Русија крије своје праве намере и да она не жели да уклони тешкоће, него да, напротив, тражи само разлоге којима би после могла правдати нов рат.4)

У упуствима за барона Строганова, која су састављена 10 царевој жељи, изложено је било „стање Турске и непроменљива политика која је према њој усвојена.“ По њој ј: тр.бало

1) Саро та. Исто. 210—211.

2) Верско-политички уговор, познат под именом Светог Савеза (Свете Алијанције) закључен је, 26 септембра 1815 г,, између руског цара, аустријског цара и краља пруског.

3) Исто. 212—213.

4) Исто место.

шине