Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

=== и

258 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

„пажљиво уклонити могућности и сваку прилику за рат, па ма била заснована на неоспорном праву, да не би био доведен у питање општи мир, који је добивен по цену толиких жртава.“ Руски посланик имао је „да расправља о обостраним жалбама, али помирљиво, тако да споразуми, који буду постигнути, могу сами собомгарантовати да ће бити одржани у будућности, — циљ који би био потпуно промашен, кад би цар, пристајући на разграничење које није у складу са чврстином односа које је ваљало засновати, оставио муслиманској освети и европским спекулацијама судбину и интересе хришћана, турских поданика. Строганову је уједно саопштен „садржај споразума, који би најбоље одговарали царевим жељама“ и који су се тицали пет разних питања: а) разграничења на Дунаву о та руских поданика и трговине робљем У) српскога питања 4) питања Кнежевина) ометања трговине и, гусарства.!)

Што се тиче српског питања о њему су била дата шира упуства. Изложени су му, у главним потезима, догађаји од 1813 г. и одговорност за њих бачена је на турску владу. Осим тога ' на основу обавештења, која су руској влади дали Михаило

Герман и Петар Добрњац о условима мира, закљученога између | Срба и Турака, наређено му је да за Србе тражи: М да данак || буде сведен на половину суме коју су Срби тада плаћали 2. да | турска посада буде сведена тако да Срби у њој не би гледали

какву опасност за себе У. да права, која су Срби већ добили од турске владе, буду неприкосновена и да народ имадне право да бира своје старешине у. да све те погодбе буду под гарантијом

Ву а ла један руски агенат станује у Београду и да контро-

лише вршење тих погодаба илу. да Срби имају једног депутата

у Цариграду.) Али како цар није могао веровати да ће Турци

пристати на гарантију Русије, Строганову је препоручено да јој бар „очува право да може имати на лицу места једног свог агента, који би увек могао утицати на то уређење.“ – Нови руски посланик стигао је у Цариград, 13 септембра. 1816 г. Према извештајима дотадашњег посланика, Италинског у Петфограду су очекивали да ће турска влада упорно тражити да јој се врати азијско приморје, не допуштајући никаква објашњавања о члановима Букурешког Уговора. Барон Строганов је, дакле, мислио да „дефинитивно разграничење у Азији може бити расправљено само у толико, у колико турска влада буде признала дискусију у начелу и задовољила, у исто време, претензије које је Русија формулисала, услед повреде чланова уговора који је султан потврдио и који су били обавезни за Турке. Отуда су потекли „једновремени и напоредни преговори“.

1) Зопштате аез певоста оп5 рппстрајев де М. је ђагоп де У товапон а Сопзбапшпорје (га Кеуце Н абогтаце. Рагб. 1906. ЈиШеАоћЕ. 284—299).

2) Прилог упуствима барону Строганову, од 1816. (М. Гавриловић. Исто. 1.280—282).