Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

==

ГЛАВА хх 2ж8

Њих је барон Строганов почео на првом састанку с турским министрима, 28 новембра 1816 године. -

На том састанку он је одмах додирнуо српско питање, Упоредио је Ка повластице које су Срби имали да добију, према одредбама У 111 члана Букурешког Уговора с несрећом, у коју их је турска војска бацила, крајем 1813 г. Поменуо је дајетурска влада у исто време угњетавала Влашку и Молдавију, као да је нарочито хтела да казни све три покрајине за поверење које су имале у заштиту Русије. Изјавио је да је цар могао постати владалац тих земаља, али да је претпоставио да им буде само заштитник и да његово достојанство захтева да то и даље остане, пошто је са њима везан уговором и јединством вере. За тим је позвао турске министре да добро размисле о тежини увреде коју су нанели цару а тако исто и о царевој снази и средствима којима располаже да се Турцима освети. Најпосле је изјавио да цар жели само мир и пријатељске односе и питао је шта турска влада хоће рат или мир.:

Реис ефендија је изјавио да турска влада жели само мир и добре односе; да она није повредила уговор у погледу Влашке и Молдавије и да није крива за оно што се десило Србима, пошто они нису хтели признати одредбе Букурешког Уговора; да је у Србији повраћен мир; да је народ задовољан и да је о томе дао изјаву влади.

Е Строганов је порицао да су ствари тако текле, Допуштао је да је турска влада могла помишљати на помирљива средства, али је навео факат да је употребила само грубо насиље и то са свирепошћу, од које је задрхтао Бечки Конгрес. Што се тизе задовољства српског народа положајем у коме се налази, изјавио је да му оно није познато и додао је да Срби, на против, морају осећати даим сваког дана прети опасност од нових ужаса, пошто турска влада непрестано повећава своју војску у Србији.

Реис ефендија је одговорио да турска влада нема никаквих обавеза у погледу јачине својих гарнизона у српским градовима. Строганов је опет тврдио да та обавеза потиче из обећања које су Турци давали Србима и из смисла члана У Букурешког Уговора. Турска влада је дужна да смањи народне дажбине, да народ обезбеди од изгреда гарнизона и да те мере безбедности С народом одреди, пошто разоружани Срби неће, иначе, имаги никаква јамства за безбедност. Турски министри су правдали снагу посаде београдског града тиме што се он налази на граници и што га, услед тога, није могуће чувати с неколико стотина људи а после и тиме што та посада служи и као јамство за муслимане у Србији, пошто су се Срби у последњим нередима навикли да их пљачкају и убијају. Најпосле су уверавали да те трупе нису на терету народу ида њих турска влада издржава а да народ плаћа само оно што је с њим уговорено.

Строганов је тада понова дотакао питање о ранијем држању Турске владе према Србима. Турски министри су тврдили да

ЛА“ ~

|, фри

4 И

=

(Ор

| јУ

==