Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ЗА Бар

260 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

су Срби, не хотећи да признаду УП члан Букурешког Уговора, сами изазвали употребу силе против себе. Руски посланик је остао при свом мишљењу да до тога не би дошло, да је турска влада озбиљно хтела да се држи уговора и да се споразуме с њима. Видевши Русију у рату с Наполеоном — рекао је он — турска. влада је сматрала тај заплет као згодну прилику да изигра одредбе Букурешког Уговора и њено тврђење да су Срби одбили да ступе у преговоре с њом не може се примити. Царева жеља мора бити испуњена; Србима се морају дати не само олакшице за оно што су претрпели, него и јамство за будућност.

Како у току тога разговора, који је трајао четири часа, није било могуће доћи до резултата, руски посланик је изјавио да ће о свему поднети мемоар а турски су министри обећали да ће му на сва питања дати одговор написмено.!)

Руски посланик је одржао своје обећање. Наскоро после конференције он је турској влади поднео свој мемоар. Али она није на њега одмах одговорила. Услед тога, он јој је, 5 фебруара. 1817 год., поднео нов мемоар. И једним и другим Строганов је, према улуствима које је добио, тражио. да се Србима смањи данак на половину суме коју су тада плаћали У. да се турска посада смањи толико, да Срби у њој не гледају какву опасност за себе 4 да повластице које су Срби утврдили с турском владом буду неприкосновене и да народ има права бирати своје старешине 4 да све те погодбе буду под гарантијом Русије У. да један руски агент станује у Београду и да контролише тачно вршење тих погодаба и 6. да Срби имају једног депутата у Цариграду. У исто време тражио је да Русија узме непосредно удела у преговорима за закључење тих погодаба између Срба и турске владе.

Турци су се нашли у великој незгоди. Изненађени захтевима новог руског посланика они су добили уверење да Русија само тражи изговор за рат. У Цариграду су настала саветовања и издате су наредбе за озбиљне војне припреме. Влада је покушала да, пре него што буде дала одговор руском посланику, сазна колико може рачунати на помоћ осталих сила.

Услед тога Строганов је добио одговор на своје мемоаре тек 17 фебруара. Турска влада је порицала основаност руских захтева, тражила је да Русија, према јасним одредбама Букурешког Уговора које не подлеже дискусији, повуче своје трупе из азиског приморја и врати то земљиште Турској, па да се онда пређе на претрес осталих питања о Србији, Влашкој и Молдавији и др. Што се тиче Срба она је тврдила да им је дато више, него што траже.2)

Такав одговор није задовољио руског посланика. Како је убрзо затим сазнао од Германа да је Марашли-Али паша тражио да се од народа у Србији покупи оружје, он је, 24 марта,

1) Извод из записника конференције од 28 новембра 1816. (Исто.

1. 286—289). 2) Штирмер Метерниху, 25 фебруара 1817. (Исто. 1.291).

ер