Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ЈЕЛЕ АН В АО хе 261

упутио ноту турској влади, којом је протествовао против те мере а тако исто и против изјаве београдског везира да Срби неће добити тражене повластице и, најпосле, против појачавања турских гарнизона у Србији.:)

ЈЕ

Адреса захвалности султану и незадовољство Строганова. Милошева одбрана. Нерасположење Сгроганова према Митоти ара арађоррева убиства. Нетачност података о односима између Срба и Турака у Милошевим и Германовим-извешгајима, дљенљљнтнељии пена

Међутим рад барона Строганова на уређењу српске ствари почели су знатно ометати поступци Милошеви. Такав је случај био, пре свега, с адресом захвалности коју је Милош са осталим кнезовима упутио султану.

И ако је Герман одмах вешто покушао да увери Строганова да је тај акат Милошу изнуђен,2) то није ништа помогло. Чим је сазнао за садржину адресе, Строганов се јако наљутио на Милоша. У тренутку кад је он намеравао да продужи рад на извршењу Букурешког Уговора у корист Срба, главни старешина дао је писмену изјаву да је народ потпуно задовољан дотадањом турском управом и захвалио је султану на тој милости! Строганов је био сигуран, да ће турски министри, чим свој ранији корак у корист Срба буде обновио, показати просто Милошеву адресу и одговорити му да су већ дали све што је било потребно, да су Срби тиме потпуно задовољни и да ништа више не траже! Како га је Милош дотле стално уверавао даће се држати његових савета, Строганов није био устањуда схвати како је он могао лати једну тако важну изјаву а да њега предходно не упита за савет. · Услед тога држање Милошево изгледало му је сумњиво и он се није устезао да га отворено назове издајством.3)

| Сазнавши како Строганов цени тај његов акат, Милош је похитао да му се извини. Он га је уверавао да то није био ни акат безумља, ни његове оданости турској влади, него дело турског лукавства и да га је он потписао и према упуствима руског двора, да турској влади не би дао повода за незадовољство, пошто му је сам Строганов више пута препоручивао да јој буде покоран.“)

Да би убедио Строганова да не само није ни у каквом споразуму с Марашли-Али пашом, него да је у рђавим односима с ЊИМ, онму је на скоро за тим јавио да је везир тобож дознао од турске владе за његове везе с Русијом и да је почео радити на томе да лиши живота и њега и Вујицу Вуличевића.5)

1) Нотабарона Строгановатурској влади, од 24марта 1817 (Исто. 293). 2) Герман барону Строганову, 29 ула 1817. (Исто. 386).

3) Барон Строганов Герману, 9 августа 1817. (Исто местоу.

4) Милош Обреновић Строганову, 28 августа 1817. (Исто. 387). 5) Исти истоме, 10 септембра 1817. (Исто. 388).