Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

262 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

Метутим Строганов је био нерасположен према Милошу и због Карађорђевог убиства. | Кад је глава Карађорђева била донета у Цариград, он је о томе известио своју владу, додавши да је бившег српског вожда ухватио београдски везир „вероватно захваљујући каквом Милошевом издајству.“!) После неколико дана добио је од Германа нарочита обавештања о томе догађају. Представник Милошев у Букурешту јавио му је да Карађорђе и поред енергичне опозиције Милошеве, осуђен на смрт пресудом највишег суда „Врховног Савета“ и осталих војвода и старешина2)ипослао му је и саму, тобожњу пресуду којом је та казна изречена.3)

Строганов је, како изгледа, сва та обавештења и документа примио с извесном резервом. У свом одговору на Милошево писмо, од 24 септембра, он је изјавио дасе чуди противречности, која постоји између поверења и наклоности које му је везир показао, кад се Карађорђе појавио у Србији и неповерења које је после тога настало и којега је принудило да напусти Београд. Налазио је да су адреса захвалности султану и велика услуга коју је указао турској влади лишивши живота опасног и немирног непријатеља њеног, требале да утврде слогу између њега и везира. Подсетио га је да је он раније саветовао Србима да се не буне и да остану на миру и у покорности, очекујући резултат руског заузимања код турске владе и да има велике разлике између покорности и стрпљења и свечане изјаве српског народа да је својим положајем задовољан и да само жели да тако и даље остане. “)

Најпосле Строганов је био нерасположен према Милошу и стога што му дотле није никако дао податке, потребне за успешно вођење преговора сатурском владом у корист Срба. Он је добро познавао одредбе У 11 члана Букурешког Уговора, али му јебило потребно да сазна какве је повластице дала турска влада Србима у току 1815 и 1816 г. и да ли су онеи колико у живот уведене. Чуо је да је нека погодба раније закључена између Срба и Турака и да је турска влада издала неки ферман Србима, али није знао шта тачно има у њима. Тражио је најпре обавештања од Германа. Он му је поднео о томе један извештај, али скроз неозвиљан и пун нетачних података и неистинитих тврђења.) Та је обавештења тражио затим и од Милоша, али није био ни с њим боље среће. Милош је био у неприлици да му на та питања пошаље одређен одговор, пошто се раније жалио да Турци газе његову писмену погодбу с Марашли-Али пашом а никакве писмене

1у Барон Строгановграфу Неселроде, 13 августа 1817. (Исто. 382).

2) Герман барону Строганову, 8 августа 1817. (Исто, 374).

3) Ова пресуда (сентенција) фабрикована је на предлог Германов.

4) Барон Строганов Милошу Обреновићу, 6 октобра 1817. (Исто. 388).

5) У њему је тврдио да ае, 6 новембра 1815 г., потписана једна конвенција између Марашли-Али паше и Срба-и саопштио је њену тобожњу садржину! (Исто. 284—285).

пне