Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХХ 263

погодбе није ни било између њих. Што се тиче фермана, које је турска влада била дала Србима, они су били слабе важности и недовољни и он се, вероватно, бојао да ће Руси тражити од Турака да само њих изврше и да неће принудити турску владу да народу да шире повластице и да регулише и његов положај, као кнеза.

Како су, уследтога, подаци које је дотле добио од Срба били неисправни, непотпуни и често противречни и према томе недовољни да се на њих у свом раду може ослонити, Строганов је решио да их првом приликом затражи од саме турске владе.

П.

Нова нота барона Строганова турској влади, од 27 септембра 1817. Конференција барона Строганова с турским министрима-о српском питању (11 и 18 децембра +877)— Нова конференција“ с протоколом, од 1. јануара 1818: _ Турци поричу Русији право интервенције у српском питању. Нова нота барона Строганова турској влади, од 12 јануара 1818. Одговор турске владе. Одлагање преговора о Србима. |

Да би то питање могао рашчистити Строганов је поднео, 21 септембра 1817, нову ноту Реис ефендији. Скренуо му _јепажњу да су УП! "чланом Букурешког Уговора обећане Србима повластице које уживају становници Архипелашких Острва,! Напоменуо је да је, према дотадањим изјавама које су турски министри дали његовом претходнику и њему, уверен да је турска влед! подарила те повластице српском народу, да је он задовољан и да су оне превазишле његово очекивање, али да се, с друге стране, Срби непрестано жале на тамошње власти. Они — писао је он — тврде да је њихова земља преплављена турским трупама, «а муслимани и њихове породице, који су. после продаје њихових имања Србима, имали да се иселе или да се повуку у Београд, живе и даље међу народом, чији су неумитни непријатељи увек били; да паша присваја себи право и прибира приходе који му не припадају; ДА, на народ ставља намет два пута већи, него што је уговорено; да је недавно тражио разоружање народа и његовог старешине; да се он а тако исто и кадије и војводе (муселими) који су се бесправно настанили у сваком селу, мешају у сва питања унутарња, судска и полицијска, да решавају ствари самовољно, траже награде противзаконе и врло високе и да глобе народ на све начине; _да дажбине, које народ плаћа за издржавање спахија, нису унете у суму годишњег данка, као што је требало, него да их паша тражи засебно и ако су оне врло високе, услед повећања броја спахија; да је посаду у Београду, Смеде-

1) Становници тих острва бирају сами себи старешине; владају по

својим обичајима; и врше полицију, без мешања турских власти, осем случаја кад их сами позову; уређују уп ју ни једа: н_не може се на острвима настанити; дни прибирају приходе од

царина; плаћају врло умерен харач; предају, преко својих телењаниса,

данак у Цариград ] же једног представника. (Копија ноте барона Строганова, од 27 септембра Т: сто. 1. 402.)