Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

264 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

реву, Шапцу и Ужицу требало смањити сразмерно према наметима (!) и штети коју су Срби поднели, али да је она напротив, скоро десет пута већа, него што је уговорено и да најпосле хришћанска вера и њени служитељи не уживају ни заштиту, ни независност која им је обећана.

Строганов је признавао могућност да Срби, у тешким приликама у којима се находе, виде свој положај у тамној па чак и у лажној боји, али да, исто тако, паше и друге месне власти у Србији, из личног интереса, изигравају или кваре ефекат добротворних одлука султанових и да им је стало до тога да Србе представе као потпуно задовољне њиховим положајем и да им ставе у уста разне речи које не потичу из њихова срца. Како Руси нису имали никаквог чиновника у Србији, из чијих би извештаја могао сазнати истину, он је изјавио да из тако противречних података нијемогао добити поуздано уверење о правом стању ствари. Међутим, како је цар био у праву и како је имао и дужност да тачно сазна да ли су повластице, које су дате Србима, верно примењене, он је молио турску владу да му службено саопшти наредбе, које је, према У ПШ-ом члану Букурешког Уговора, издала у корист Срба па да се затим пријатељски споразуму о мерама, које ће бити у стању да увере обе стране да ће месне власти те наредбе стално извршивати. То уверење могло се,по његову мишљењу, лако добити постављањем једног руског консула у Београду. Извештаји које би руски посланик у Цариграду добивао од тога агента, који би био у стању да сазна и дацени право стање ствари, помогли би, обавештавајући у исто време и турску владу, да се Србима загарантује потпуно ужива ње повластица које им је султан подарио.)

Као и раније турски министар није на њу одмах одговорио.

Руски посланик је тада затражио конференцију и она ]: одређена за 1! децембар. Том приликом он је поновио своје захтеве и турски су министри обећали да ће му саопштити фермане који су у корист Срба издати.)

У току нове конференције, 18 децембра, која је била посвећена другим питањима, Строганов је на крају озбиљно подсетио турске министре на раније обећање да ће му показати акта, која њихова влада сматра као доказе за тачно извршење Мог члана Букурешког Уговора. Реис ефендија је одговорио да ће му из пријатељских обзира показати фермане који осигуравају благостање Срба а тако исто и Милошеву адр'су захвалности султану на миру и очинској управи у Србији. Он је додао да би то саопштење било „излишно', када не би служило за доказ пријатељског расположења турске владе према руском двору. Строганов је живо протестовао против тога и изјавиб

1) Препис ноте барона Строганова, од 27 септембра 1817. (А. М. Д. у Петрограду. Вијикасте. 1817. Хе 200).

2). Барон Строганов графу Неселроде, 14 децембра 1817. (М. Гавриловић. Исто. 1. 404).

ар