Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

266 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

Србији извршене и изјавио је да ће турска влада увек бити гото_ ва да јој поднесе неоспорне доказе о томе, као што су уверења која му је показао и Милошева адреса захвалности.

Видећи да турски министри понављају једно исто, Строганов је прочитао У П!—ми члан уговора и понова доказивао да погод-

у о осигурању српског народа од насиља (безбедност) треба да акључи турска влада споразумно са Србима; да фермани и адресе који су му саопштенине могу заменити такву гегсдбу и да у, ако она још не постоји, треба закључити. Реис ефендија је одговорио да потреба формалне погодбе не потиче ни најмање ни из смисланиизтекста тога члана уговора; да се турска влада не може погађати са својим поданицима и да повластице Архипелашких Острва, које је уговор обећао Србима, нису такође засноване ни на каквој писменој погодби, него су уступци које је султан учинио из сопствене побуде.

Строганов је одговорио да је турска влада, у тренутку кал је потписивала обавезу закључену УП им чланом уговора, требало да мисли о томе да ли се може погађати са својим поданицима, али да после тога њена примедба постаје излишна. Додао је да је Русија повукла своју војску из Србије, одрекла Србима помоћ и вратила ту покрајину под турску власт тек пошто је у њену корист уговорила свечане услове, који су обавезни за турску владу. Реис ефендија је приметио да је турска влада постала понова господар те покрајине, која је остала. у побуни без обзира на одредбе закључене у њену корист, не услед повлачења турских трупа, него после војних операција које је сама предузела. | Тада је настала жива дискусија о УП-— ом члану уговора. Турски министри су понављали свој: раниј: доказе само у |другом облику. Кад су поменули да се турска влада не може "погађати са својим сопственим поданицима а да не понизи своје достојанство, Строганов је добацио да тај споразум, ако не може бити закључен са Србима, мора бити закључен с руским двором, пошто је неопходно да споразум постоји. Турци нису на то пристали, под изговором да тај начин нијепредвиђен у уговору. Они су приметили да, по њиховим законима, није потребна писмена признаница, него да је изјава сведока потпуно довољна. Строганов им је тада, по том принципу, предложио да се у Србију пошаљу обострани комесари да провере узроке необичне противречности која постоји између изјаве турске владе и жалби које Срби подносе. Да би поткрепио свој предлог навео је да је исто такои Енглеска, крајем ХУП! века, била послала комесаре у Денкерк да изврше рушење тога града, зашто је раније Француска била узела на себе обавезу па је после изиграла. Турски министри су одговорили да тај случај није исте природе, пошто је ту у питању проверавање једног материјалног факта, док је овде у питању унутарња управа, коју ниједна влада не може изложити туђој контроли.