Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји
292 ЕВРОПА И-ВАСКРС СРБИЈЕ
Предвиђајући да ће депутати наићи на тешкоће код турске владе Милош им је наредио да „у особито заплетеним стварима“ затраже предходно његово мишљење.!)
Милош, дакле, није дао депутатима двојака упуства, како му је барон Строганов саветовао. Осећајући да то руском посланику неће бити право, он је нашао за добро да му се оправда. Пошто му је препоручио депутацију, изјавио му је да јој није дао тајна упуства из разлога што су у молби изложене само најважније жеље народне и што је, према томе, неопходно потребно да оне све буду усвојене а после и с тога што он, у случају ако турска влада не буде хтела усвојити све жеље, не би знао коју да изостави! Али то је био само невешт изговор. Милош је врло добро знао да му се, ако дође до попуштања, ваља пре свега одрећи наследног кнежевског достојанства, на које је турској влади било најтеже пристати и за које се ни Русија није могла отворено заузети а он то није хтео учинити. Међутим у питању о границама Србије, које је било на праву основано, пристао је унапред на попуштање!)
Депутати су отпутовали за Цариград, 10 новембра. Од стране београдског везира отпратио их је један виши турски чиновник. Они су стигли у Цариград, 18 новембра.
У
обележене у тренутку кад је потписан Буку ки Уговор. Али право Срба на те крајеве није тада било јасно руском посланику. Бојећи се да тај захтев не наиђе на јачи отпор код турских министара и да дискусија о њему не омете пријам осталих српских жеља, он је предложио да се у молби стави само то да повластице, које царска влада буде дала, важе зацелу Србију а не само заБеоградски Пашалук, Међутим кад је на скоро затим добио“ од Германа потребна објашњења о тим границама, он је нашао да Срби на њих имају право и саветовао је Милошу да их тражи. И он и Герман писали су му да царском комесару, који је тада отишао у Београд,
каже да су становницитих шест нахија, још 1815 и 1816 г., тражили да их
он присаједини Београдском Пашалуку и препоручили су му да у том смислу састави нарочиту молбу, да је антидатира и да позове неке старешине из тих крајева да ту народну жељу подтврде пред комесаром. - Али Милош је после првог писма барона Строганова одлучио да захтев о границама не стави у молбу и остао је при тој одлуци.
1) Пуномоћије депутацији, од 10 новембра 1820 (М. Гавриловић. Исто 563)
2) Од интереса је с друге стране, стална Милошева тежња да се, противно препорукама барона Строганова, позива на Букурешки Уговор: И ако је депутатима усмено препоручио да пред турским министрима не помињу тај уговор, он је био рад да увери Строганова да Срби имају право да се на њ позову. У том циљу писао му је да су српски депутати присуствовали закључењу Букурешког. Уговора, да је међу њима био и његов брат. Милан, и да је, по његовој смрти, у његовим хартијама нађен и текст Уш члана Букурешког Уговора. Познато је, међутим, да је Милан Обреновић умро у Букурешту око 20 децембра 1810 г. а да је Букурешки Уговор закључен тек 28 маја 1812 г. (Исто.).
бин