Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

РНЛАВА ХХУ 293

ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА У |

Незадовољство Реис ефендије пуномоћијем депутације. Ново пуномоћије. Буна Т. Владиму < очетак преговора између српских депутата и пуномоћника турске владе (1 марта 1821). Планови хетериста.

Сукоб између руског посланства и турске владе. УпадаА. Ипсилантија у Молдавију, Сумња да-Русија помаже грчки устанак. Изјава барона троганова против устаника. Фанатизам турског становништва у Цариграду. ен | — А

Истога дана кад је депутација стигла у Цариград, Герман јеподнео Строганову на_преглед-народну-молбу;-е упутствима и пуномоћијем које су депутати донели. Руски посланик није био задовољан што се Милош, противно његовој ранијој препоруци, позиваосу упуствима на Букурешки Уговор и што пуномоћије није било добро састављено.1)

Реис ефендија примио је депутате, 5 децембра. Озлојеђен тиме што није успео да у депутацију уведе владике и видећи да депутати подносе претеране захтеве, он је решио да одуговлачи преговоре и да покуша да те захтеве што више смањи. Услед тога он им је одмах напоменуо да им пуномоћије није потпуно и да с њима неће повести преговоре, пре него што буду потписали изјаву да ће народ примити погодбу коју буду закључили. Осем тога, препоручио им је да прегледају повластице Влашке и Архипелашких Острва и да изаберу оне које би желели. Сутрадан депутати су, по одобрењу барона Строганова, потписали тражену изјаву.2)

Пошто су од Милоша добили нова упуства и ново пуномоћије депутати су, 11 јануара 1821, поноваотишли Реис ефендији. Турски министар им је тада замерио што је Милош сам потписао пуномоћије, без осталих старешина и што се позвао на ранију молбу. Он им је понова понудио да потпишу неку нову изјаву, али они на то нису пристали.

Видећи да са преговорима тешко иде депутати су питали Строганова шта да раде и да ли да се врате кући, ако турска влада не буде хтела почети преговоре) У исто време ишли су у министарство и тражили од владе да реши питање о преговорима. Патријарх их је, међутим призивао к себин трудиосе даим, по препоруци турске владе, улије неповерење према Русији и ако су га они уверавали да с њом немају никаквих веза.

Тек после три недеље депутати су добили први одговор. Главни тумач турске владе саопштио им је, 31 јануара, да је влада одредила пуномоћнике који ће с њима преговарати и да је решила да Србима да „праваи спокојствије“, али да је морала

И ђ ЈЕ Герман Л. Теодоровићу, 27 новембар 1820. (М. Гавриловић. сто. 11.),

2) Исти С. Ивановићу, 5 децембра 1820. (Исто. 5). 3) Депутати Строганову, 31 јануара. (Исто место).