Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

При

294 ЕВРОПА И ВАСКРС ЕРБИЈЕ

водити рачуна и о расположењу Турака у Србији који имају својих присталица и у суседним пашалуцима те би могли изазвати „ватру“ против самога султана. У исто време уверио их је да ће коначни одговор извесно добити, у року од осам дана.

Поводом тога тројица српских депутата отишли су одмах тајно код руског посланика. Он их је примио и објаснио им да турска влада има незгода у Персији, у Јерменској, на Криту а тако исто у Египту и с Али пашом Јањинским и да неће смети ништа да предузме против Срба. Изашавши весели из посланства они су одмах о свему известили Милоша, уверавајући га да влада мора уважити српску молбу и да ће му за неколико дана послати извештај о почетку преговора.)

Али у том је стигла вест да је влашки кнез А. Суцо умро у Букурешту и да је тамо планула буна. Неки Теодор Владимиреско, који се одликовао храброшћу у последњем руско“ турском рату, побунио је сељаке у Влашкој, у намери да с оружјем у руци поврати народу права која му је турска-влада признала и да изради смањење пореза.

И ако је тај догађај изазвао неспокојствоу Цариграду, турска влада није изгледала озбиљно узнемирена. Реис ефендија је замолио руског посланика да поради код руског консула у Букурешту да помогне помоћницима новог влашког кнеза да ред поврати. Строганов се одазвао тој молби.)

Постојала је бојазан да та побуна не промени добро расположење турске владе према Србији. Али то се није десило. Напротив. |

Бојећи се, можда, да се покрет не прошири и на остале њене хришћанске покрајине, она се показала готова да Србе задовољи. Ради тога она је за преговоре са српским депутатима одредила кнеза Калимахија и Есад-Хамид беја.

Прва седница за преговоре одређена“ је била за први март. Знајући да преговори неће ићи глатко Строганов је дао депутатима упуства за одбрану оних српских захтева, за које је држао да ће наићи на отпор код турских пуномоћника а то су били, зах= теви о слободи богослужења, о наследном кнежевском добија -= ству о турским спахилуцима и о границама Сроше. Он им је дао податке. о повластицама других аутономних покрајина у Турској, с помоћу којих ће моћи да бране своје захтеве.)

Конференција пуномоћника одржана је у заказани дам. Преговарано-је“о— слободи богослужења и наследству кнежев“ ског достојанства у породици Милошевој. Турски пуномоћници су тврдили да слобода богослужења већ постоји у Турској, али да се то не може ставити у ферман, пошто је противно

1) Исти М. Обреновићу, 31 јануара. (Исто место).

2) С. М. Соловвев. Императорф Александр Перви. Политика. Дипломацил. С. Петербургљ. 1877. 490.

3) Упуства, од 27 фебруара 1821. (М. Гавриловић. Исто. Ц23—24). .