Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

БОСНА ВАХ 295

турском закону. Исто тако признали су заслуге Милошеве за турску владу, али су тврдили да њихов закон не допушта да му се да то достојанство. Како нису могли доћи до споразума остављењо је да турски пуномоћници реферишу о свему влади.)

И ако ова конференција није дала никаква позитивна резултата, она је оставила повољан утисак на српске депутате. Њима је јако годило што преговарају с Турцима на равној нози и наде су им биле велике, нарочито после недељу. дана, кад је Есад Хамид беј постао министар иностраних дела.

Међутим М. Герман, који је од 1817 г. одржавао везе с члановима хетерије, сазнао је био, још крајем Јануара да ће извесни од њих (Ипсиланти, Јоргаћ. и неки Сава) покушати да понуде Милошу савез за заједнички рад против Турске. Он је о томе известио своје пријатеље из околине Милошеве и саветовао им је да одбију понуду њихових повереника и да их упуте њему

у Цариград да с њима преговара. Почетком Марта дознао је ја се Ипсиланти припрема за устанак и да је Милошу послао неког Аристида Папа да га задос ије за заједнички рад с њим. По договору са Строгановом Милошу су писали одмах и Герман и депутати. Извештавајући га о томе шта је сазнао, Герман му је саветовао да Аристида лепо прими, да му не убије сваку наду, али даму не даје никаква потписа, него да га упути српској депутацији у Цариград којој су поверени сви послови с турском владом. Што се тиче депутата они су понављали исти савет, додајући да би грчком поверенику требало рећи да Срби неће одбити њихов савет када буде приспело време за такав рад и кад буду признали српскога кнеза (Милоша) за „Господара Горње и Доње Мизије“ |) у

Али баш када је био написао то писмо, Герман је сазнао у министарству да је Аристид Папа ухваћен у. Ада-Калеу и да су писма,-упућена-Милошу узапћена и донета у Цариград. Он _је одмах истим писмом известио о томе Милоша и уверио га да су објашњења, која су том приликом депутати дали, задовољила Турке и да та писма само служе на корист Србима.)

Како су им турски пуномоћници били саопштили да ће се конференције држати сваких петнаест дана и да на четвртој преговори морају бити— завршени, депутати су се надали да ће ускоро сазнати право расположење турске владе. Али побуна у Влашкој није била још савладана. Барон Строганов је добио, 6 марта, вест од руског консула у Букурешту да нереди узимају све опасније размере. Руски посланик је

1) Депутати барону Строганову, без датума. (Исто. 24—5).

2) Писма М. Германа Н. Николајевићу и Л. Теодоровићу. од 7 марта 1821 и писмо депутата истима без датума. (Исто. 27—8).

3) Депутати Милошу, 9 марта 1821. (Исто. 28).

+ М. Обреновић Ђ. Поповићу, 1 априла 1821. (В.и Н. Петровић“ Исто. 1. 86—7).