Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ПОЈАЧАН еху 309

разумевао политику, био је готов да свакоме поверује да су помирљивом Милошевом држању према Турцима разлог само његови лични интереси и да би Србија, када би се побунила, могла да се користи грчким устанком и да лако добије своју независност.

Милош, коме је то стање духова било познато, није ништа учинио да га измени. Предузео је, истина, најстроже мере да сачува земљу од пламена грчког устанка у Влашкој а кад је, крајем 1921 г., устанак угушен од грчке пропаганде уопште, ојачао је пограничну стражу и наредио кнезовима да пазе на сваког странца који долази у земљу и да му га пошаљу у Крагујевац. Давао је помоћу циркулара и прогласа мудре савете народу за одржавање мира и наредбе да се не ставља на коцку добивена слобода. Али ништа није предузео да обузда самовољу старешина и њихових писара и момака и да на тај начин олакша положај сељака и смањи његово незадовољство. Тако је, поред свих његових мера,грчка пропаганда успела да пређе у Србију.

У току 1824. г. један агент Хетерије, обишао је неколико нахија, састајао се са извесним кнезовима и држао „побуњеничке говоре“. Милош је то сазнао и почео је да брине. Да би умирио незадовољнике решио је, задржавајући за себе спољне послове, да оснује једну врсту владе, састављену од шест чланова, који бе узети у руке унутрашњу управу земље и које ће скупштина кнезова имати да изабере. Та се скупштина састала у Крагујевцу почетком Децембра. На њој је Милош подсетио народ на благостање, које од 1816. г. ужива и на потребу одржања мира и саопштио је сакупљеним кнезовима свој предлог о оснивању владел) Али на томе је и остало.

Међутим грчки су агенти и даље радили. Успели су да задобију неколико присталица, али завера је откривена, завере-

ници позатварани, осуђени и погубљени. Нови немири јавили су се, у Јануа 25 г., међу сељацима Смедеревске Нахије. Вођ је би ки Милоје Поповић, познат под именом „ђака“.

Свештеник, распоп, затим писар Вујице Вуличевића, кнеза Смедеревске Нахије, он је, 1813. г., био прешао у Аустрију а од 1815. г. настанио се као свињарски трговац у селу Кусатку, код Хасан Пашине Паланке. Од 1821 г., када је кнез Вујица отишао као депутат у Цариград и. док га је у дужности замењивао његов син Петар, управа у тој нахији постала је несносна тамошњем народу. Користећи се незадовољством сељака Милоје је покушао да их побуни против њихових старешина, у намери — како се говорило — да збаци Милоша и да узме власт у своје руке под заштитом београдског везира. Покрет је почео у

1) Милошева беседа на скупштини кнезова и кметова, од 3. децембра.

1824. (Љ. П. Ненадовића. Грађа за Српску историју, св. 1. Београд. 1858. стр. 3-8). '