Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

310 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

| Јануару 1825 г. у селу Селевцу и захватио је и околна села. Незадовољеници су протестовали против управе својих кнезова, збацили су их и изабрали нове старешине а међу њима и „Ђака“.

Извештен о нередима, Милош је најпре употребио благост. ослао је на лице места свог брата, Јована и Милутина Гараанина са знатним бројем Јасеничана и Лепеничана да испитају

узроке буне и да поврате ред. Али врење је у народу било много озбиљније, него што је изгледало. Покрет је у брзо захватио, поред Смедеревске и извесне делове суседних нахија. |И ако је Милош потврдио избор нових старешина паи самога | „Ђака“, то није ништа помогло. Побуњеници су се скупили 1. Фебруара, у Тополи и ту су одржали читаву скупштину, | на којој су истакли више нејасних захтева, који су се тицали пореза, царина и кулука „кнежевског зулума“ ит.д.).

Из страха да побуњеници не пођу на Крагујевац Милош је поверио Томи Вучићу, да са Гружанима удари на побуњенике. Вучић их је, 4 фебруара, напао у Тополи и потукао их. Рањен, „ђак“ је побегао ка Дунаву, у намери да пређе у Аустрију. Ухваћен у Мокром Лугу, код Београда, 6 фебруара, одведен је у Хасан Пашину Паланку, где је сутра дан предат „народном суду“ и убијен.2)

И ако је та побуна доста брзо угушена она је представљала озбиљну опасност и претила је да се понови. ТО је Милош осетио и, да би је за у будуће отклонио, наредио је да се сви сеоски кнезови (кметови) закуну на верност земаљској управи.3)

У исто време решио је да оснује једну врсту сталне војске којој ће бити дужност да одржава ред. Наредио је кнезовима да из сваког “села: изаберу по једног или по два младића „лепе спољашности“, из богатих породица, да их упишу и да их науче војном вежбању. У Мају се већ више од хиљаду рекрута веле бало по нахиским касаранама.4%) Предложио је чак кнезовима да се пошаље нова депутација у Цариград, што је и учињено. Затим је известио руску владу о свима догађајима, представљајући јој да је са највећом муком успео да одржи мир и да ће, у случају ако турска влада не буде ослободила притворене депутате и не буде повољно примила нове, доћи до нове буне.5)

тј

Русија и Турска, од-1821 до1825 г. Обновадипломатских односа између Русије и Турске (Јануара 1 У“ Тражења руског отправника послова у Цариграду да се српски депутати пусте на слободу и да се испуне жеље

ту Представка скупштине, од 1. фебруара 1825. (М. Гавриловић. Исто. 11. 575-7).

2) М. Петровић. Исто. 1. 658.

3) Исто. 654.

4) Исто. 682.

5) Ехрове Чез аНегепдаз. (Исто).

ас