Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХХУ 311

српског народа (Јула 1825 2). Разговор између Минчакија и Реис ефендије, од 13 октобра 1825 г. Турска влада не признаје Русији право да посредује у корист Срба и оставља српске депутате у притвору.

Прекид дипломатских односа између Русије и Турске заплашио је био Европу да не дође до рата између њих. Али Александар !, веран својој помирљивој политици, уздржао се од крајњих мера. Да би спречио проливање крви у Грчкој, он је, још у Јулу 1821 г., предложио Аустрији да ту земљу умире заједничком интервенцијом Великих Сила. Како се ОРЛ ОТРПЕ ИЛИРА ТЕ анне Е приаРтаанн интервенцију, он је тражио да је на то силом принуде и понудио је своје трупе, одрекавши се свечано сваке пичне користи,1)

Царева намера да интервенише у грчком питању заплашила је Аустрију. Она се бојала рата између Русије и Турске. Такав рат, у чији се повољни исход по Русију није могло ни сумњати, Косио се с принципом одржања целокупности Турске, који је био тако мио Аустрији и био је противан начелу легитимности султанове у корист грчких устаника; осим тога претио је не само да умањи утицај Аустрије у Цариграду, него чак да јој затвори пут за Исток. И ако није била члан Светог Савеза, ни Енглеска није могла равнодушно посматрати сукоб између Русије и Турске; она није могла допустити да се руски утицај у Турској и у Грчкој повећа на штету њеног утицаја и није

се хтела излагати опасности да види како се Руси спуштају на Средоземно Море.

Да би тај рат био спречен започети с гр између савезних сила ИВЕ ЛЕ СЕН ИТ еј ве прулини дали пиабле цара да оонови своје односе с Турском и позвале су турску владу да помирљивим држањем омогући то измирење. Ради тога Аустрија је, 1823 г., тражила од цара Александра да чисто руска питања, која су се тицала уговора, закључених између Русије и Турске, буду одвојена од грчког питања, које је било питање општег европског интереса и да велике силе позову турску владу да Русију задовољи у тим специјалним питањима, од којих су главна била питање 0 трговини и питање о Влашкој и Молдавији. Још у Августу виконт Странгфорд, енглески амбасадор у Цариграду добио је повољан одговор по првом питању. Он је о томе известио руску владу и изразио је наду да ће у Влашкој и Молдавији бити у скоро повраћено стање, које је постојало пре нереда од 1821 г.2)

Да би показао да те споразуме цени цар Александар је И Ио да у Цариград пошаље једног агента за трговинска питања.

у је дужност поверио Минчаки-ју, бившем руском консулу

1) Граф Неселроде Головкину, 4: јула 1821. (С. Соловљевљ. Исто. 495-7).

2) Ехрозб дЧез аШегепаа екс, (Исто).