Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

312 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

у Патрасу. (С друге стране, наредио је да се замоли виконт Странгфорд да удари гласом на строгу обвезу турске владе да повуче трупе из Влашке и Молдавије, да у њима поврати законити ред и да поштује повластице које су дате њиховом становиштву.! Минчаки је стигао на дужност у Јануару 1824 Г. На скоро за тим постављен је за руског отправника послова. Према упуствима која је добио, и на основу обећања која је турска влада дала виконту Странгфорду 1823 г., он је уложио протест против_бављења турских трупа и турских те ташкој и Молдавији. Ма његово велико чуђење Реис-ефендија му је одговорио да никада није обећао енглеском амбасадору да ће у тим покрајинама повратити стање које је постојало пре буне од 1821 Г.

Извештен о том одговору цар Александар је наредио Минчаки-ју да понови своје захтеве и да турској влади поднесе једну ноту. Како је тада већ примио извештај о Ђаковој Буни и како се бојао да се цела Србија не дигне на оружје, наредио му је да извести турску владу и о стању у Србији. Отправник "послова имао је да подсети владу начлан Букурешког Уговора који се тиче Срба, на њихову непоколебљиву верност, на интерес који је турска влада имала да их награди, на “опасност у којој би се нашла, када би се они побунили и, према томе, и на потребу да испуни обећања која су им дата, да ослободи њихове депутате које је држала у притвору, да повољно прими нове депутате и да се одмах одазове оправданим жељама које ће јој они поднети.

Руски отправник послова извршио је то наређење, али сви су његови кораци остали безуспешни. Нота коју је поднео турској влади, 7 јула, није произвела никакав ефекат. Ме| цар, коме је досадила политика коју су велике силе од 1821 г. водиле у Источном Питању, видећи да су му преварено и жеље и наде, одједном се решио да се у будуће меша у Источно Питање само у толико,у колико му то налажу права и интереси његове земље, Услед тога, 18 августа је наређено руским представницима у Бечу, Паризу, Лондону и Берлину да више ништа не говоре о Источном Питању и“да даду "своје мишљење о томе да ли би силе, код којих су акредитовани, заратиле на Русију, у случају ако се она буде решила да нападне Турску да би је принудила на поштовање уговора.

У исто време послана су нова и одлучна упуства отправнику послова у Цариград. Цар му је наредио да изрази његово чуђење што турска влада није одговорила на последњу руску ноту, да од Реис ефендије затражи једну конференцију с протоколом и да га, последњи пут, подсети на штете које је Русија претрпела турском окупацијом Влашке и Молдавије и држа-

1) Исто.

де

ит