Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХХУ 313

њем Дивана према Србима. За случај ако турски министар буде опет одбио те захтеве, отправнику послова је наређено да изјави да ће турска влада поднети одговорност за све последице таквог поступка и да се ограничи на отправљање текућих трговинских послова.

Руски дипломата је учинио свег што је могао да наведе турску владу да задовољи цареве захтеве, али како у томе није успео затражио је од Реис ефендије конференцију с протоколом, Та је конференција одржана, 13: октосра, на пољском добру Реис ефендије. Пошто је развио питање о Кнежевинама и није успео да на њ добије повољан одговор, руски отправник послова питао је министра да ли је султан решен да и даље води исту политику према Србима, без обзира на пријатељске и поверљиве представке цара Александра о потребиио правичности да потпуним извршењем М1И-ог члана Букурешког Уговора награди примерну оданост Србије.

Реис ефендија је одговорио да су Срби султанови поданици и да њему припада право да се стара о њихову добру. Додао је да они, под заштитом турске владе, уживају „сав мир и благостање које могу зажелети“. 4

До сада су, одговорио је руски дипломата, Срби узалудно молили да им се даду повластице које им је гарантовао Букурешки Уговор. .

Тада је турски министар рекао да се тобож не сећа тачно садржине уговора и наредио је да му га донесу. Пошто је прочитао У П1-ми члан, одговорио је да влада има да се саветује и да се споразуме само са српским народом.

Отправник послова је приметио да је уговор закључен с Русима и да је он Србима обезбедио и гарантовао повластице; али да их они не само нису добили, него да им је учињена непријатност да им депутати буду бачени у затвор.

Реис ефендија је тада изложио околности у којима су депутати били смештени у двор. „Они живе у изобиљу, продужио је он; султан се брине о њиховим потребама. (Он им чак с времена на време даје веће или мање суме новаца за њихове ситне трошкове и они су у могућности да опште са својом земљом, јер, и ако сва њихова преписка пролази кроз руке министара, ипак им се предаје неповређена. Према томе они немају права да се жале.“

Минчаки је одговорио да Срби не посматрају заточење њихових депутата с исте тачке гледишта и да треба жалити што се на тај начин награђује оданост, коју је тај народ показао у последње време, када је чињено све да се изазове његово незадовољство; да према томе сматра за дужност да опомене турску владу да узме у обзир жеље, које су јој Срби у толико прилика изразили.

Турски министар се сложио с тим да су Срби дотле били верни султану, али је објаснио да је, у тренутку када ј=