Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

руна

ГЛАВА ХХУ 315:

Тако су кораци руског отправника послова у корист Срба остали узалудни. На супрот свом очигледном интересу и одредбама У ПШП-ог члана Букурешког Уговора, турска влада није хтела дати ни најмањег обећања у корист Срба, ни пустити у слободу њихове депутате, нити чак признати да руски цар има права да посредује у њихову корист. Минчакију је остало само то да до краја изврши дата му упуства: да прекине сваки даљи разговор и да се ограничи на отправљање текућих послова.

ТИТИтЕ

Нове сплетке хетериста у Србији. Чарапићева буна (Априла 1826). Неуспех те буне. Писмо цара Николе Милошу Орела ико.

Међутим све није ишло како ваља у Србији.

И покрај мера које је Милош предузео, у Мају 1825. г., да би олакшао намете и покрај писама саопштених скупштини, којима је цар, извештавајући га о корацима предузетим код турске владе ради регулисања српске ствари, уверавао Србе 0 својој благонаклоности, препоручујући им мир и покорност“ султану, Србија је ипак остала у опасности од сплетака хетериста и домаћих незадовољника.

Хетерија је тада радила у Аустрији и отуда припремала, за пролеће 1826 г., тобож династичку побуну, истичући напред име Карађорђевог сина, Александра, који је тада живео у Русији. Хетеристи су задобили Ђорђа Чарапића, синовца бившег војводе Васе Чарапића, који је био умешан у Ђакову Буну и који је услед тога био избегао у Банат, у околину Темишвара. Он је, са своје стране, успео да задобије неколико својих сродника: синовца београдског митрополита, два бивша учитеља, Берисављевића и Радосавкића, који су били аустријски поданици и др.) -

Чарапић је, 13. априла 1826. г., прешао Дунав и дошао. у сваје село Бели Поток, недалеко од Београда. Сутра дан му се придружио и Берисављевић и донео му спремљене прогласе и нешто муниције. Завереници су имали само да растуре прогласе међу становништво суседних нахија и да започну борбу.

Али аустријска полиција, која је с пажњом пратила кретање хетериста на територији царевине, ушла је у траг завери и о томе је известила београдског везира. Истога дана ухваћен је Берисављевић и све је признао. Прогласи, које је носио, позивали су народ да се дигне против тиранина (Милоша), да каменује њега, његову браћу, кнезове и њихове писаре. _јЈављали су да је Карађорђев син, Александар дошао у Аустрију и да ће прећи у Србију. “Настало “је време, речено је у њима, збацитл јарам тиранства, отворити очи Народу, и тако изба-

1) Милошева беседа на скупштини, од 8. јуна 1825. (Љ. 1. Ненадо– вић. Исто. -10-11).