Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

316 —___ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

вити га мрака у којем чмава и себи вечно име утврдити. !)

Примајући те вести Милош је само могао констатовати да се остварују његова кобна предсказања за 1826. г. Тек што му је био саопштен глас о смрти Александра !. и побуни која је том приликом планула у Петрограду и чије се рђаве последице нису могле предвидети, а он је имао да се бори и против уну"трашњег непријатеља. Услед тога он је, чим је сазнао за заверу, послао свога брата Јефрема да је угуши и да, ако је могућно, похвата заверенике живе. |

Кнезови су са својим трупама већ били налицу места, 16 априла у вече. Извршили су потеру за побуњеницима и нашли су њих шесторицу у шуми манастира Раковице, код Београда. Пошто се они не само нису хтели предати, него су отворили паљбу, дошло је до битке, у којој су четворица од њих погинули, међу њима Ђорђе Чарацић и његов брат, Марко а двојица заробљени.)

Затим су тражене њихове присталице, људи с којима су били у додиру и који су их тих неколико дана крили. Сви су главни кривци доведени у Крагујевац да им се суди. Они који су били "турски поданици осуђени су на смрт. Што се тиче аустријских поданика, они су осуђени на још страшније казне. Берисављевићу су 'одсечене обе руке и један део језика; другој двојици по десна рука и по један део језика. Један је осуђеник подлегао ранама; друга двојица, Берисављевић и Радосавкић преживели су то мучење и одведени су доцније у Пешту и Беч, где су их хетеристе показивале тамошњем свету као жртве Милошеве свирепости.5)

Та је буна била нова опомена Милошу. Он је све јасније увиђао да , поред грчке пропаганде, постоје у Србији и непријатељи његове личне владе и тражио је начин да их разоружа. Усред те бриге помоћ му је дошла као с неба. Тада је у Крагујевац стигао руски курир с једним писмом цара Николе. Цар је извештавао Милоша да предузима одлучне кораке у Цариграду у корист Србије и изјавио му је да ће Србе, ако приликом уласка његове војске у Молдавију, буду устали на оружје формално осудити; да се после неће моћи надати никаквој помоћи, ни заштити од Русије и да ће их она сигурно оставити освети Турака.)

Милош је одмах ставио до знања кнезовима и народу наређење цара заштитника и на тај је начин, за извесно време, обезбеђен мир у земљи,

| | га ту М. Обреновић Васи Поповићу, 16. априла 1826. (М. Петровић. 1. 659-660). Е ' 2) Мети истоме, 17. априла 1826. (Исто. 669). · 3) Б. Куниберт. Српски устанак. Београд. 1901. 183.

4) Барон Ла Фероне француском министру иностраних дела, 9. априла 1826. (А. М. И. Д. у Паризу. Русија. Пол. Преписка. Св. 170. л. 281.)