Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

318 5 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

·обуздати, ни њоме управљати, која би у Турској изазвала општи преврат, за који би турска влада бацила ипак сву кривицу на Русију) Напослетку, није могао дозволити да формалан протест, од 13 октобра 1825 год., који је био поднет турској влади по налогу и у име цара Александра, остане без одговора и без утицаја. Он је, дакле, решио, да све то поправи.

Пошто је искуством од последњих пет година било доказано да су пријатељски кораци само повећавали претензије "турске владе и да су чак појачавале њену гордост толико, да се она сматра као да је ослобођена сваке обавезе да поштује уговоре, цар Никола се решио да употреби најенергичније мере и да се, по потреби послужи и силом. Сконцентрисао је своје трупе на границу Молдавије и послао је, 7 марта, по тајном куриру, наредбу своме отправнику послова раду да одмах преда његов ултиматум-турској влади.

Тим ултиматумом цар је позвао турску владу да-у погледу Кнежевина и | Србије_предузме–мереј-које Је цар Александар "тражио“-т"да пошаље на границу пуномоћнике, овлашћене да са руским пуномоћницима реше сва питања која је барон Строганов с њом претресао за време свог бављења у Цариграду. Сви ти захтеви морали су бити примљени у року од шесе- недеља. У случају ако их турска влада буде одбила или пустила да тај рок протекне без повољна одговора, руски отправник послова имао је да напусти Цариград и одмах су принудне мере морале бити предузете.2)

Садржај тога ултиматума- саопштен је дипломатском телу у Петрограду тек 26. марта. После три дана саопштен је и Великим Силама једним циркуларом, у коме су изнети и мотиви који су цара одлучили на тај корак према турској влади. Руски представници имали су да изјаве, да ће цар, у случају ако буде морао да употреби силу, поштовати целокупност Турске Царевине и, поред задовољења формулисаних захтева у ултиматуму, тражити само праведну накнаду ратних трошкова. И ако је рачунала на одобрења својих савезника, Русија није тражила њихову помоћ у Цариграду, пошто је захтевала извршење одредаба које су се само ње тицале, али цар им је могао бити само захвалан, у случају ако и они буду нашли за потребно да својим представкама помогну његове кораке код турске владе.

Што се тиче грчкога питања, цар се надао да ће савезници одобрити разлоге који су га уздржали да у својим преговорима с турском владом, за тренут, не покрене то тако тугаљиво питање. Он је рачунао да ће Русија, за случај ако сви његови захтеви буду примљени, стати у Цариграду на исту ногу с осталим силама које интервенишу и да ће тада, пошто ће моћи да врши корисан утицај, ујединити своје напоре с напорима других сила,

1) Препис депеше представницима Русије у Бечу, Паризу ну Берлину, од 29 марта 1826. (РгоКкезсћ-Озбеп. Исто. ВеПавеп. !1. 246-54.). 2) Концепт ултиматума. (Исто. 224-28).

МА адраререееаг=