Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

320 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

дија и Русија, пошто је извршила своју дужност, не треба да се враћа на то питање.“ Минчакију није било тешко да побије то смешно резоновање. Истакао је јасан и тачан смисао израза какав је записан у протоколу те конференције и турски је министар био принуђен да напусти ту тактику и да се понова врати свом старом систему одрицања. Изјавио је да Срби већ одавно уживају све повластице које су споменуте у У ЦШЕом члану Букурешког Уговора; да је, у сваком случају, према одређеном тексту тога члана, турска влада дужна да се споразуме са њима, без ичије интервенције; да српски депутати „нису никако у Цариграду за то да преговарају са Диваном, него да јамче за верност једног наоружаног народа“ и да се они, најзад, не само“ не“налтазе“у затвору, него у султановом двору.

1 птомата лако доказао неистинитост свих тих тврђења, али видећи да је министар решен да се непрестано враћа на исте аргументе, променио је предмет дискусије. На крају аудијенције предочио је турској влади да не треба да се нада у интервенцију страних дворова, пошто она неће бити примљена и изјавио је да ће одбијање или пријам руских захтева, у одређеном року, одлучити да ли ће он и даље остати у Цариграду или ће га, по наређењу цареву, напустити.1)

Турска влада је рачунала на неслогу сила да се избави из незгоде, али то је било узалудно. Све силе, пам Аустрија, велика пријатељица Турске, задовољне што је грчко питање остављено на страну и жељне да избегну општи заплет, одмах су издале налоге својим представницима у Цариграду да“ потвраз-нтижне помогну захтеве "Русије

Турцима није остало другог излаза, него да попусте. Тумач руског посланства извештен је, 25 априла, да је султан примио „руске предлоге“. Сутра лан риени МР лере су код Реис ефендије и код помоћника великог везира, сазнали су да је „султан дао милост српском народу, и Ма. слободу и да ће нови депутати, који ће их заменити, бити слобедни- као И они, пошто је“ беогр леки паша јавио Дивану да су се сви Срби заклели на верност султану, 2) Депутати су се тада преселили у патријархов двор.

Међутим, навикнути да верују само писменим изјавама турске владе, дипломати нису били разуверени усменим одговором турског министра. Реис ефендија је, у осталом, рекао руском тумачу да му писмени одговор може дати тек после Бајрама, под изговором да је јако заморен радом последњих дана и строгошћу Рамазана. Осем тога он је само изјавио да ће српски депутати бити пуштени у слободу, и ако је Русија

ту Препис депеше Минчакија, од 12 априла 1826. М 27. (Пољска Библиотека у Паризу).

2) Српски депутати Милошу, 23 априла 1826. (А. М.И. Д. у Паризу. Турска. Полит. преписка. Св. 242, л. 241).

бај ===